Lipicaneri, graciozan hod u filmu i na prosidbi, fijakeri, čeze, taljige

Znatiželjni pogledi dočekuju nas na ulazu u carstvo lipicanera. Ova ždrebad, odvajanjem od majki, prošla su tek prvi korak u odrastanju, a priliku da načine drugi imaće kad proslave treći rođendan.

„Kad sazre kreće dresura, počinjemo sa ložiranjem konja, kasnije konj dobija opremu kad već malo nauči na ložu, oprema se spreže i kreće trening u zaprezi. Kad konj nauči u zaprezi da vuče kola, idemo na čunjeve za takmičarski deo", rekao je trener konja Branislav Budimirović.

A takmičarski duh lipicanera proradi još na domaćem terenu, pa pojedini umesto da vežbaju, treniraju živce onima od kojih uče.

„Obično pokušava da ne odradi vašu komandu koju dobije onda moraš da ga kazniš da bi on shvatio da to može, ali neki popusti, a neki ne, neki bude tvrdoglav hoće uvek po njegovom, pa kako bude, a opet neko mora da popusti trener ili konj, a obično popusti konj jer je trener uporan", istakao je trener.

Upoznajemo i trenerima omiljenog konja, kojeg upornost krasi samo na takmičenjima. Višestruki šampion, petnaestogodišnji Batosta rođen je na Novosadskom sajmu, a osim sportske, ima i ozbiljnu glumačku karijeru.

„Nema nedelje kada ne ide na neko statiranje, on je kao maneken", rekao je Milenko Radaković, vlasnik ergele.

U koliko serija i filmova je učestvovao?

„U mnogo. Santa Marija, Zona Zamfirova prvi deo, drugi, Miris kiše, Jesen, Čarape za Kralja Petra, Zaspanka za vojnike... napravili smo 29 filmova, a da ne pričamo o spotovima", istakao je vlasnik ergele.

Nešto nam je nervozan Batosta?

„Pa čim počnemo da pričamo o filmu on se sprema", kaže Milenko Radaković.
Uz našeg domaćina, konji su kaže, od samog rođenja. Igrom slučaja rođen je u štali, deda mu se bavio kolarstvom i čuvao konje, a i on sam je jedno vreme bio kiridžija. Sa uzgojem lipicanera počeo je pre dvadesetak godina i danas ih na svojoj ergeli ima oko 130. Pored konja, mesta ima i za brojnu kolekciju zaprežnih vozila.

Osim na trkama zaprega, priliku da pokažu utreniranost i graciozan hod, lipicaneri imaju i na brojnim paradama i manifestacijama. Otuda i ne čudi što svaka ergela ima mnoštvo fijakera, čeza i taljiga. A naš domaćin i sneg dočekuje spreman. Tada na sokak sa svojim konjima izlazi u sankama i to ne bilo kojim već Titovim iz šezdesetih godina.

Sva izložena vozila su u voznom stanju, a među njima se posebno izdvaja jedno iz 1726.godine koje je iako ispravno, isključivo eksponat.

„Imamo dva, tri vozila koja ne izvozimo. Ovo je Titov fijaker, on je kod mene 25, 26 godina i možda je četiri, pet puta izašao.To čuvamo. Imam vozila koja su stara 70 godina, berba grožđa sa asurama, imamo vozilo kojim je momak išao da prosi devojku, specijalno su se pravila vozila za prosidbu devojke, imamo radna vozila, teretna vozila za vuču iz njive, za berbu kukuruza, lovačko vozilo. Takođe imam i dedino vozilo koje je pravio kad je bio momak i dan danas je to vozilo kod nas u našem vlasništvu tako da to mi je maltene jedno od najdražih vozila", rekao je Milenko Radaković, vlasnik ergele.

A tu su i takmičarska vozila novije generacije, sa kojima Milenko i njegovi konji izlaze na brojne megdane. Sve to od nedavno, potpuno besplatno mogu da vide i brojni posetioci u okviru turističke ponude Surčina. A kako se u goste ne ide bez poklona, poželjno je poneti šargarepu, jabuku ili kocku šećera.