Broj zuba mogao bi da bude važan pokazatelj rizika od demencije, otkriva novo istraživanje

Iako uzroci demencije još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, naučnici poslednjih godina ostvaruju napredak u razumevanju faktora koji utiču na njen nastanak. Posebno ohrabruju rezultati istraživanja koji ukazuju na to da bi gotovo polovina slučajeva demencije mogla da bude sprečena ili odložena delovanjem na promenljive faktore rizika.

Međutim, nova studija ukazuje na to da bi jedan važan faktor rizika mogao da bude nedovoljno prepoznat. Reč je o zdravlju usne duplje, odnosno broju preostalih zuba.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Journal of the American Medical Directors Association, loše oralno zdravlje moglo bi da ima znatno veću ulogu u razvoju demencije nego što se ranije pretpostavljalo.

Iako je više prethodnih studija ukazivalo na povezanost zdravlja usne duplje i demencije, ovaj faktor nije bio uvršten među 14 promenljivih faktora rizika u uticajnom izveštaju Komisije časopisa The Lancet, ažuriranom 2024. godine. Taj izveštaj poslužio je i kao jedna od osnova za nove smernice Svetske zdravstvene organizacije o smanjenju rizika od demencije.

Novi rezultati japanskih naučnika, međutim, ukazuju na potrebu da se značaj oralnog zdravlja ponovo razmotri.

Istraživanje obuhvatilo više od 47.000 starijih osoba

U studiji su analizirani podaci 47.293 odrasle osobe starosti 65 i više godina, koje su učestvovale u japanskom istraživanju starenja Japan Gerontological Evaluation Study (JAGES).

Istraživači su pratili učesnike približno devet godina, u periodu od 2013. do 2022. godine. Tokom tog perioda, demencija je dijagnostikovana kod 8.247 učesnika, što predstavlja 17,4 odsto ispitivane grupe.

Cilj istraživača bio je da utvrde u kojoj meri je loše oralno zdravlje, procenjeno na osnovu broja preostalih zuba, povezano sa pojavom demencije u poređenju sa već utvrđenim faktorima rizika koje je prepoznala Komisija časopisa The Lancet.

Iz analize su izostavljena dva faktora koja nije bilo moguće proceniti na osnovu podataka istraživanja JAGES – povišen nivo LDL holesterola i zagađenje vazduha.

„Broj preostalih zuba koristili smo kao pokazatelj lošeg oralnog zdravlja, jer gubitak zuba generalno predstavlja krajnji ishod dugogodišnjih oboljenja usne duplje, kao što su uznapredovali karijes i teška parodontalna oboljenja“, objasnili su istraživači u radu.

Među autorima studije je i prva autorka Maho Ivata, studentkinja medicine na Univerzitetu Tohoku.

Manje zuba, veća učestalost demencije

Analiza je pokazala jasnu povezanost između manjeg broja preostalih zuba i veće učestalosti demencije.

Stopa pojave demencije iznosila je 1,63 slučaja na 100 osoba-godina kod ispitanika koji su imali 20 ili više zuba.

Kod osoba sa 10 do 19 zuba stopa je bila 2,31, dok je kod onih sa jednim do devet zuba iznosila 2,97. Najviša stopa zabeležena je kod ispitanika koji nisu imali nijedan preostali zub – 4,34 slučaja na 100 osoba-godina.

Nakon prilagođavanja rezultata prema polu, starosti i ekvivalentnom prihodu, utvrđeno je da je rizik od demencije bio veći kod osoba sa manjim brojem zuba.

U poređenju sa ispitanicima koji su imali najmanje 20 zuba, rizik je bio:

14 odsto veći kod osoba sa 10 do 19 zuba;
12 odsto veći kod osoba sa jednim do devet zuba;
27 odsto veći kod osoba bez preostalih zuba.
Posebno zanimljiv rezultat dobijen je kada su naučnici uporedili gubitak zuba sa drugim promenljivim faktorima rizika koje je prepoznala Komisija časopisa The Lancet.

Koristeći statističku metodu koja se naziva populaciona atributivna frakcija (PAF), istraživači su procenili koliki bi udeo slučajeva određene bolesti mogao da se pripiše pojedinačnim faktorima rizika, pod pretpostavkom da oni imaju uzročnu ulogu.

Za gubitak zuba izračunata je vrednost od 7,2 odsto, što znači da bi se, prema ovom modelu, tom faktoru moglo pripisati 7,2 odsto slučajeva demencije u posmatranoj populaciji.

To je bila treća najveća vrednost među ispitivanim faktorima. Ispred gubitka zuba našli su se samo simptomi depresije, sa procenjenim udelom od 10,5 odsto, i socijalna izolacija, sa 9,4 odsto.

Još zanimljiviji rezultati dobijeni su kada su podaci analizirani prema polu. Kod muškaraca je gubitak zuba imao najveću populacionu atributivnu frakciju među svim ispitivanim faktorima rizika, koja je iznosila 12 odsto. Kod žena je ovaj faktor bio na četvrtom mestu, sa vrednošću od 6,1 odsto.

„Koliko nam je poznato, ovo je prva studija koja je u okviru istog populacionog modela kvantifikovala i uporedila populacione atributivne frakcije lošeg oralnog zdravlja i velikog broja drugih faktora rizika za demenciju“, navode autori.

Istraživači posebno ističu rezultate dobijene kod muškaraca.

„Posebno kod muškaraca, populaciona atributivna frakcija za gubitak zuba u našoj studiji bila je značajna i uporediva sa najviše rangiranim promenljivim faktorima rizika, kao što su simptomi depresije i socijalna izolacija, koje je prijavila Komisija časopisa The Lancet, što ukazuje na relativno veliki doprinos gubitka zuba nastanku demencije“, navodi se u radu.

Kako gubitak zuba može da utiče na kognitivno zdravlje?

Iako rezultati ukazuju na značajnu povezanost, istraživači naglašavaju da studija ima određena ograničenja.

Jedno od njih je činjenica da se podaci istraživanja JAGES delimično zasnivaju na informacijama koje su učesnici sami prijavljivali, što može dovesti do pristrasnosti ili grešaka.

Takođe, vrednosti populacione atributivne frakcije predstavljaju statističke procene. Iako ova metoda omogućava procenu mogućeg doprinosa određenih faktora rizika nastanku bolesti, rezultati ne dokazuju da gubitak zuba neposredno izaziva demenciju. Isto tako, nije dokazano ni da bi sprečavanje gubitka zuba nužno dovelo do smanjenja broja slučajeva demencije.

Ipak, naučnici ukazuju na nekoliko mogućih mehanizama koji bi mogli da objasne uočenu povezanost.

Jedan od njih odnosi se na žvakanje i ishranu. Manji broj zuba može da oteža žvakanje i unošenje hrane, što potencijalno može dovesti do neadekvatne ishrane. Loša ishrana je, s druge strane, povezana sa kognitivnim propadanjem.

Drugi mogući mehanizam odnosi se na socijalnu izolaciju. Gubitak zuba može biti povezan sa povlačenjem iz društvenih aktivnosti i smanjenim socijalnim kontaktima, a socijalna izolacija je već prepoznata kao faktor rizika za demenciju.

Treći mehanizam mogao bi da bude povezan sa upalnim procesima. Gubitak zuba povezan je sa upalom u usnoj duplji, koja bi mogla da doprinese sistemskoj upali organizma. Takvi upalni procesi mogu imati ulogu u kognitivnom propadanju.

Autori studije ističu da su potrebna dodatna istraživanja, ali smatraju da njihovi rezultati ukazuju na značajne posledice po javno zdravlje. Zbog toga predlažu da oralno zdravlje postane sastavni deo strategija za prevenciju demencije.

Ova studija pokazuje da gubitak zuba značajno doprinosi učestalosti demencije, u meri koja je uporediva sa velikim, već utvrđenim promenljivim faktorima rizika koje je identifikovala Komisija časopisa The Lancet.

„Zajedno sa sve većim brojem dokaza, ovi nalazi ukazuju na potrebu da se ponovo razmotri oralno zdravlje kao važan faktor rizika za demenciju i da se ono uključi u buduća ažuriranja nalaza", zaključuu istraživači.