Naučnici rekonstruisali lice čoveka koji je živeo pre 315.000 godina

Fosilni ostaci pronađeni na arheološkom lokalitetu Džebel Irhud u Maroku pružili su naučnicima uvid u izgled ranih pripadnika vrste homosapijens.

Na osnovu tih ostataka, brazilski 3D dizajner Sisero Moraes i njegov tim napravili su digitalnu rekonstrukciju lica jednog od najstarijih poznatih predstavnika naše vrste.

Ostaci su otkriveni početkom šezdesetih godina prošlog veka, tokom radova na iskopavanju minerala.

U početku se verovalo da pripadaju neandertalcima, ali su kasnija istraživanja i nove metode datiranja pokazali da su mnogo stariji i da pripadaju ranim pripadnicima vrste homosapijens.

Dve studije objavljene 2017. godine potvrdile su da su fosili stari oko 315.000 godina, što je značajno pomerilo unazad vremensku granicu poznatog porekla naše vrste.

Rekonstrukcija lica

Pošto nije pronađena potpuna lobanja jedne jedinke, istraživači su kombinovali delove više fosilnih ostataka sa istog lokaliteta.

Najveći deo lobanje i gornjeg dela lica potiče od primerka poznatog kao Irhud 1, dok su donja vilica i zubi rekonstruisani na osnovu drugih pronađenih ostataka.

Za izradu digitalnog modela korišćeni su i podaci dobijeni kompjuterskom tomografijom lobanje savremenog čoveka.

Uz pomoć specijalizovanog softvera, model je prilagođen obliku kostiju, a zatim su dodati meka tkiva i drugi detalji lica.

Moraes je napravio dve verzije rekonstrukcije: jednu u sivim tonovima, koja naglašava anatomske karakteristike, i drugu u boji, sa kožom, kosom i bradom.

Ipak, rekonstrukcija nije doslovan portret određene osobe, već digitalna aproksimacija zasnovana na dostupnim fosilnim i anatomskim podacima.

„Pojedinac iz Džebel Irhuda možda bi prošao neprimećeno u masi, ali bi pažljiviji pogled otkrio nešto što ga izdvaja od ostalih – pre svega njegove robusne crte i istaknutu vilicu“, objasnio je Moraes za Sajens alert.

Nalazi sa lokaliteta Džebel Irhud važni su za razumevanje evolucije čoveka.

Oni ukazuju na to da su pojedine karakteristike savremenog ljudskog lica postojale mnogo ranije nego što se nekada pretpostavljalo, dok su se druge anatomske odlike razvijale postepeno.