Ljudi koji jedu meso imaju veće šanse da dožive 100. godinu, ali postoji važna napomena

Ljudi danas žive duže nego što je to bio slučaj tokom istorije. Naučnici predviđaju da bi do 2050. godine gotovo pola milijarde ljudi moglo biti starije od 80 godina.

Povećanje očekivanog životnog veka delimično se povezuje sa poboljšanjem ishrane, ali naučnici još pokušavaju da utvrde koje su namirnice i obrasci ishrane povezani sa najdužim i najzdravijim životom u poznijem dobu.

Kod mlađih generacija, pojedini načini ishrane povezani su sa dodatnim godinama života, naročito oni koji se zasnivaju na celim biljnim namirnicama i zdravim mastima. Kada je reč o mesu, rezultati su složeniji.

Nova studija iz Kine dodatno je proširila istraživanja o ovoj temi. Istraživači su analizirali više od 5.000 osoba starijih od 80 godina i utvrdili da su žene koje su jele meso imale veću verovatnoću da dožive 100 godina u poređenju sa ženama vegetarijankama.

Kada su rezultate analizirali odvojeno prema polu, kod muškaraca nije utvrđena značajna povezanost između dugovečnosti i vegetarijanske ishrane.

Međutim, važan deo rezultata odnosi se na telesnu težinu. Samo su vegetarijanke koje su imale nedovoljnu telesnu težinu imale manju verovatnoću da dožive 100 godina u poređenju sa ženama koje su jele meso.

Autori studije navode da je kod osoba sa nedovoljnom telesnom težinom svakodnevna konzumacija mesa bila povezana sa 44 odsto većom verovatnoćom dostizanja 100 godina u poređenju sa vegetarijanskom ishranom. Ta povezanost nije utvrđena kod osoba normalne ili povećane telesne težine.

Pored toga, vegetarijanke koje su jele ribu, mlečne proizvode ili jaja imale su sličnu verovatnoću da dožive 100 godina kao i osobe koje su jele meso.

Rezultati ukazuju na značaj dovoljnog unosa kalorija i esencijalnih hranljivih materija kod starijih žena. Nalazi su u skladu i sa novijim istraživanjima koja ukazuju na značaj očuvanja mišićne mase putem unosa proteina za zdravo starenje.

Šta je pokazalo veliko kinesko istraživanje o dugovečnosti

Podaci potiču iz Kineskog longitudinalnog istraživanja zdrave dugovečnosti (CLHLS), jednog od najvećih istraživanja starijih osoba u svetu.

Istraživači sa Univerziteta Fudan, Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti i Univerziteta Điao Tong u Šangaju uporedili su rezultate 1.459 stogodišnjaka sa rezultatima 3.744 osobe u osamdesetim i devedesetim godinama koje nisu doživele 100 godina.

Tim je utvrdio da je indeks telesne mase (BMI) delimično objasnio povezanost između vegetarijanske ishrane i kraćeg životnog veka. Pošto je kod starije populacije veća verovatnoća da će osobe imati nedovoljnu telesnu težinu, autori smatraju da ulogu BMI-ja u dugovečnosti treba dodatno istražiti.

U tekstu se pominje i takozvani „paradoks gojaznosti“, izraz koji opisuje pojavu da je veća telesna težina kod starijih osoba ponekad povezana sa boljim zdravstvenim ishodima. To je suprotno onome što se uočava kod mlađih populacija.

Ipak, ova studija može da pokaže samo povezanosti, a ne i da utvrdi uzročno-posledičnu vezu. Na rezultate mogu uticati i drugi faktori. Istraživanje, na primer, nije obuhvatilo promene u navikama u ishrani tokom života. Učesnici su pitani šta su jeli u poznijim godinama, a njihov izbor hrane mogao je biti povezan i sa tim koliko je određenu hranu lako žvakati.

Prethodna istraživanja, međutim, podržavaju mogućnost da životne navike, uključujući ishranu, mogu biti značajne za dostizanje 100 godina. Prema nekim procenama, dostizanje 90. godine može se u 70 odsto slučajeva objasniti zdravim ponašanjima, poput sna, fizičke aktivnosti i ishrane.

Ishrana nije jedini faktor koji je povezan sa dužim životnim vekom. Starije osobe mogu imati drugačije nutritivne potrebe, dok se mnoga istraživanja vegetarijanske ishrane sprovode na mlađim grupama.

Jedno istraživanje koje je obuhvatilo više od 65.000 ljudi različitih starosnih grupa pokazalo je da osobe koje se hrane vegetarijanski mogu imati veći rizik od preloma, što je moguće povezano sa manjim unosom kalcijuma i proteina. Međutim, ni ovo pitanje nije u potpunosti rešeno. Pregled istraživanja iz 2026. godine, koji su sproveli istraživači Univerziteta Viskonsin–Medison, izneo je suprotan stav — da manji unos proteina možda može doprineti zdravijem starenju kod više organizama.

Koliko je proteina zaista potrebno starijim osobama i dalje je predmet naučne rasprave.

Ishrana je izuzetno složena oblast istraživanja, a na zdravstvene ishode mogu uticati brojni društveni, ekološki i individualni faktori.

U radu se navodi da su vegetarijanska, biljna i ishrana sa malim udelom mesa povezane sa manjim rizikom od određenih zdravstvenih problema, poput srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Istovremeno, nisu sve vrste mesa podjednako povezane sa negativnim zdravstvenim ishodima, a značajnu ulogu može imati i količina. Prerađeno i crveno meso često se povezuju sa lošijim zdravstvenim ishodima i kraćim životnim vekom, zbog čega se uglavnom preporučuje njihova umerena konzumacija.

Autori studije ističu značaj uravnotežene ishrane koja uključuje i namirnice životinjskog i biljnog porekla za zdravu dugovečnost. Oni takođe navode da su potrebna buduća istraživanja usmerena na veoma stare osobe kako bi se formulisale smernice o ishrani.

Studija je objavljena u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition.