Čovečanstvo bi moglo da nestane do 2100. godine zbog nuklearnog rata i zloupotrebe veštačke inteligencije

Ove dve pretnje nalaze se na vrhu liste od 17 velikih opasnosti po zdravlje ljudi u narednih 75 godina. Među njima su i smanjenje izdvajanja bogatih zemalja za međunarodnu pomoć, klimatska kriza i neuhranjenost dece.

Stručnjaci koji stoje iza izveštaja Komisije uglednog časopisa Lanset za globalne pretnje zdravlju u 21. veku istakli su da su sve ove pretnje međusobno povezane, što znači da se njima mora pristupiti istovremeno. Ipak, naglasili su da za svaku od njih postoji „realan način delovanja“.

„Odluke koje lideri donose danas oblikovaće zdravlje i dobrobit sledeće generacije“, rekao je profesor Kristofer Mari, kopredsedavajući komisije i direktor Instituta za zdravstvenu metriku i procenu Univerziteta u Vašingtonu.

Da bi sastavila listu, komisija je modelovala koliko bi godina života provedenih u dobrom zdravlju moglo da bude izgubljeno usled bolesti, invaliditeta ili prerane smrti izazvanih svakom od ovih pretnji, polazeći od sadašnjih trendova. Za to je korišćena mera poznata kao godine života korigovane u odnosu na invaliditet.

„Zlonamerna upotreba veštačke inteligencije, uključujući stvaranje biološkog oružja, kao i nuklearni sukob koji bi mogao da izazove nuklearnu glad, nose rizik od izumiranja čovečanstva u narednih 75 godina“, navodi se u izveštaju.

Autori dodaju da je verovatnoća takvih scenarija i dalje mala, ali da bi njihove posledice mogle da dovedu do nestanka čovečanstva. U slučaju nuklearnog sukoba, dovoljno čestica moglo bi da dospe u gornje slojeve atmosfere, blokira sunčevu svetlost i izazove glad širom sveta. Drugi scenario podrazumeva upotrebu biološkog oružja stvorenog uz pomoć veštačke inteligencije.

U uvodniku časopisa Lanset, objavljenom uz izveštaj, upozorava se: „Ukoliko bi se ostvarile, razmere štete bile bi tolike da bi čovečanstvo doživelo apokalipsu.“

Među ostalim rizicima koji bi mogli da dovedu do kumulativnog gubitka više od milijardu godina zdravog života, zbog čega su svrstani u kategoriju „velikih katastrofalnih pretnji“, nalaze se zagađenje vazduha, antimikrobna rezistencija, neuhranjenost dece i klimatski slom.

Na listi su i konvencionalni oružani sukobi, smanjenje međunarodne pomoći, prekomerna konzumacija alkohola, visok krvni pritisak, nejednakost u prihodima, nizak nivo obrazovanja, prirodno nastale pandemije, gojaznost, narušeno mentalno zdravlje, pušenje i nezdravo starenje.

Da bi se našle na listi, pretnje nisu morale samo da imaju potencijal da izazovu veliki gubitak godina života provedenih u dobrom zdravlju već i da postoje moguća rešenja za njihovo ublažavanje.

Donosioci odluka moraju da se suoče sa pretnjama

Ibrahim Abubakar, član komisije i profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetskom koledžu u Londonu, istakao je:„Ne polazimo od stava: ‘Pogledajte, želimo da vas uplašimo — postoji toliko i toliko pretnji čovečanstvu.’ Polazimo od pretpostavke da se donosioci političkih odluka danas, bilo na nivou međunarodnih institucija ili na nacionalnom nivou, mogu suočiti sa ovim pretnjama. Važno je da razumeju i koliki uticaj mogu da ostvare ako preduzmu odgovarajuće mere.“

Prema izveštaju, ograničavanje globalnog zagrevanja na oko 1,8 stepeni Celzijusa, umesto da ono dostigne 4,4 stepena, moglo bi da spreči gubitak 1,89 milijardi godina života provedenih u dobrom zdravlju. Istraživači su za svaku pretnju modeluju najbolje i najgore moguće scenarije.

U regionima sa višim prihodima, dominantne pretnje predstavljaju nezarazne bolesti, poput gojaznosti, i narušeno mentalno zdravlje. U siromašnijim delovima sveta gubitak zdravih godina života u većoj meri povezan je sa problemima kao što je nizak nivo obrazovanja.

Mnoge zemlje koje su među najvećim donatorima međunarodne pomoći, uključujući Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, tokom protekle godine najavile su značajno smanjenje izdvajanja za pomoć.

Prema nalazima komisije, mogući kolaps međunarodne zdravstvene pomoći ili njeno drastično smanjenje mogli bi da dovedu do gubitka čak 1,5 milijardi godina života korigovanih u odnosu na invaliditet do 2100. godine. Skoro 70 odsto tog gubitka odnosilo bi se na podsaharsku Afriku, region koji je ujedno i među najteže pogođenima neuhranjenošću dece.

Komisiju čini 35 stručnjaka, a njeni nalazi biće predstavljeni u nedelju na Svetskom zdravstvenom samitu u Berlinu, u Nemačkoj.

Procena će biti ažurirana svake godine kako bi se ponovo razmotrilo svih 17 identifikovanih pretnji, uzimajući u obzir nove podatke i opasnosti koje bi se u međuvremenu mogle pojaviti.

Autori izveštaja pozvali su svetske lidere da reaguju pre nego što se rizici pretvore u krize. Među predloženim merama su ulaganja u tehnološke inovacije i jačanje zdravstvenih sistema.

„Pre tri godine, kada smo započeli ovaj proces, mislili smo da postoje tri velike pretnje: sukobi, klimatske promene i pandemije. Sada znamo da postoji mnogo veći broj pretnji o kojima moramo da brinemo. Vlade zaista moraju da izdvoje novac i angažuju ljude koji će se baviti predviđanjem, sprečavanjem i pripremom za ovaj raznovrsniji skup pretnji“, naveo je Mari.