Nova trka za svemir – gde je mesto Srbije između Evrope, Amerike i Rusije

Na prvom Međunarodnom samitu o svemiru u Parizu okupljeno je gotovo 120 delegacija, a jedno od centralnih pitanja jeste može li Evropa da izgradi kapacitete koji će joj omogućiti da deluje samostalnije u oblasti svemirskih tehnologija.

Na samitu učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će govoriti na plenarnoj sesiji „Svemir budućnosti za svet koji se brzo menja“. Srbija je ovog leta pristupila Artemis sporazumima, a pitanje je kakve mogućnosti taj korak otvara za domaću nauku i tehnologiju.

Jovan Aleksić iz Astronomske opservatorije u Beogradu kaže za RTS da svemir ne bi trebalo posmatrati kao prostor koji pripada pojedinim državama.

„Moje lično mišljenje je da svemir pripada svima, celom čovečanstvu, i da tu ne treba da bude nekih podela: da li su Rusi, Amerikanci, Srbi, ovi-oni. Svemir pripada celom čovečanstvu“, ističe Aleksić.

Zbog toga, dodaje, poseban značaj imaju međunarodni sporazumi, inicijative i zajednički projekti.

„Samo zajedničkim ulaganjem, zajedničkim aktivnostima, možemo da postignemo svoj pun cilj u istraživanju svemira“, naglašava Aleksić.

Od Sunca i asteroida do galaksija

Objašnjavajući šta sve obuhvata istraživanje svemira, Aleksić navodi da se astronomi bave širokim spektrom oblasti – od Sunca i planeta Sunčevog sistema do najudaljenijih galaksija i kosmologije.

Posebna pažnja posvećuje se i asteroidima, naročito onima koji bi potencijalno mogli da predstavljaju opasnost za Zemlju.

„Mi kao astronomi proučavamo svašta, počevši od Sunca, koje nam je najbliže, pa onda planete Sunčevog sistema, asteroide, naročito potencijalno opasne za Zemlju, pa dalje idemo do drugih zvezda, pa dalje proučavamo galaksije, pa dalje proučavamo kosmologiju, i na kraju svemir kao celinu“, objašnjava Aleksić.

U neposrednom prostoru oko Zemlje danas se nalaze brojni sateliti, naučne stanice i drugi uređaji. Upravo njihov sve veći broj otvara pitanja koja nisu postojala na početku svemirske ere.

Sve veća gužva iznad Zemlje i problem svemirskog otpada

Aleksić ukazuje da je u prostoru oko Zemlje sve veća gužva i poredi razvoj pravila u svemiru sa nastankom saobraćajnih propisa.

„Kada se nekada pojavio prvi automobil, nisu postojala saobraćajna pravila, a danas znamo da to mora da se reguliše zbog gužve. E, upravo isto se dešava i u svemiru“, kaže Aleksić.

Kada su lansirani prvi sateliti, dodaje, pitanja poput toga čiju teritoriju preleću nisu bila u prvom planu. Sa povećanjem broja satelita i drugih objekata, razvijalo se i svemirsko pravo.

Danas se, međutim, pojavljuje i dodatni izazov – svemirski otpad.

„Svaki od tih uređaja, kad zastari, kad se pokvari, on ostaje tamo. Tako da su to novi problemi koji se pojavljuju i koje ovakvim stvarima treba rešavati“, ističe Aleksić.

Kolaković: Svemir je i prostor diplomatije

Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije ocenjuje da samit u Parizu treba posmatrati i u kontekstu dugogodišnjeg zalaganja francuskog predsednika Emanuela Makrona za evropsku stratešku autonomiju.

Prema njenim rečima, reč je o nastojanju da Evropa ostane značajan globalni akter i u oblastima koje će u velikoj meri određivati budućnost.

„Mi već sada vidimo da je svemir upravo ta tačka oko koje se najviše razgovara, iako smo svesni da se neki ratovi i neki važni dogovori, pregovori diplomatski, vode na raznim stranama ove planete. Ipak je svemir jedno novo polje“, navodi Kolakovićeva.

Podseća da svemirska trka nije nova pojava i da je još tokom Hladnog rata predstavljala jedno od glavnih polja nadmetanja supersila. Istovremeno je, naglašava, svemir bio i prostor njihove komunikacije.

„Prostor kosmosa i svemira je i diplomatski prostor i prostor onoga što bi se nazvala naučna diplomatija, a sa druge strane i prostor koji je danas sve više takozvana tehnološka ili nova industrijska revolucija, prostor za tehnološku diplomatiju“, ističe Kolakovićeva.

Uz nauku i istraživanje, ključni pojmovi postali su ekonomija i bezbednost, zbog čega na samitu učestvuju predstavnici politike, nauke i privrede.

Francuska želi lidersku ulogu, Evropa veću autonomiju

Kolakovićeva ocenjuje da samit istovremeno pozicionira Francusku kao jednog od lidera u toj oblasti i služi jačanju evropskih kapaciteta.

„Ovde imate, na ovom samitu, susret različitih aktera. Dakle, imate susret i političkih aktera, ekonomskih aktera, ljudi koji su u nauci, koji su upravo iz sveta astronomije, iz sveta istraživanja kosmosa, ali i iz sveta ekonomije“, navodi Kolakovićeva.

Upravo spajanje tih oblasti, dodaje, predstavlja jednu od ključnih komponenti skupa u Parizu.

Za Srbiju je, prema njenoj oceni, posebno značajno to što je poslednjih meseci razvijala komunikaciju i saradnju na više strana – od Artemis sporazuma do saradnje sa Rusijom i evropskog nivoa.

Gde Srbija može da pronađe svoje mesto

Kolakovićeva smatra da samit ima dodatni značaj za Srbiju zbog njenog strateškog opredeljenja za članstvo u Evropskoj uniji.

Kada je reč o dubljem uključivanju u evropske svemirske projekte, ukazuje da je jedan od važnih preduslova razvoj domaće infrastrukture.

„Mislim da u tom kontekstu treba to posmatrati, da je Srbiji potrebna infrastruktura i da je potreban jedan korak sa svim onim što jeste bitno za nove generacije, jer današnje generacije su generacije odrasle u digitalnom okruženju“, kaže Kolakovićeva.

Za Srbiju bi, prema njenoj oceni, uključivanje u oblast svemirskih tehnologija trebalo posmatrati kao deo šireg procesa razvoja kapaciteta neophodnih generacijama koje će raditi u novom tehnološkom okruženju.

Aleksić: Neće nam neko pokloniti satelit, korist je u znanju i podacima

Govoreći o konkretnim koristima od pristupanja Artemis sporazumima, Aleksić naglašava da ne treba očekivati da će Srbija samim potpisivanjem dobiti satelit ili neku drugu svemirsku tehnologiju.

„Ono što je, po mom mišljenju, najvažnije je pristup sveobuhvatnom lancu naučnih i tehnoloških resursa, razmena znanja, mogućnost usavršavanja, pristup podacima. E, to su stvari od kojih Srbija može da ima konkretne koristi“, ističe Aleksić.

Srbija je, dodaje, već uključena u pojedine naučne projekte koji joj omogućavaju pristup podacima, a upravo su podaci jedan od najvrednijih resursa savremenog doba.

„Transfer znanja, mogućnost usavršavanja naših naučnika u inostranstvu – treba da budemo uključeni u zajedničke saradnje“, poručuje Aleksić.

Ističe i da u Srbiji već postoji osnova za dalji razvoj u ovoj oblasti.

„Astronomska opservatorija u Beogradu, na kojoj sam ja zaposlen, ima jednu stručnu istraživačku jedinicu za razvoj kosmičkih tehnologija. Tako da imamo osnovu za to“, zaključuje Aleksić.