Univerzum je možda stvarao stenovite planete skoro od svog početka

Eksplozije nekih od prvih masivnih zvezda u svemiru mogle su da stvore izolovane oblasti dovoljno bogate prašinom i elementima poput gvožđa i ugljenika da formiraju građevne blokove planeta, pokazuje nova kompjuterska simulacija.

Simulacija je proizvela dovoljno materijala za formiranje stenovitih planeta da bi potencijalno moglo nastati nekoliko planeta veličine Zemlje, a u mladom zvezdanom sistemu bilo je i vode koja je nešto kasnije mogla dospeti do planete, navode istraživači u časopisu Astrophysical Journal Letters.

„Naseljivi svetovi su, u principu, mogli da nastanu milijardama godina ranije nego što se dosad mislilo, čak i pre formiranja prvih galaksija. Ove simulacije zaista nas vode do pravog, istinskog porekla života u svemiru“, kaže astronom Danijel Vejlen sa Univerziteta u Portsmutu u Engleskoj.

Naučnici su ranije pokušavali da utvrde kada su nastale planete koristeći velike kompjuterske simulacije kako bi otkrili kada se nakupilo dovoljno teških elemenata — poput ugljenika, kiseonika i gvožđa. Međutim, Vejlen i njegove kolege želeli su detaljnije da prouče oblasti ranog kosmosa najbogatije elementima — polja ostataka koja su za sobom ostavile prve džinovske zvezde u svemiru nakon što su eksplodirale kao supernove.

Pošto bi te oblasti sadržale više teških elemenata nego svemir u celini, astronomi su pretpostavili da su u njima planete možda mogle da nastanu mnogo ranije.

Nova saznanja o nastanku planeta

Istraživači su pomoću simulacija pratili razvoj ostataka jedne vrste supernove poznate kao supernova parne nestabilnosti, koja može da stvori količinu teških elemenata čija masa odgovara čak 100 Sunčevih masa. Simulacije su pokazale da su se ostaci pomešali sa gasom u ranom svemiru i da su se vremenom urušili, formirajući malu novu zvezdu okruženu diskom prašine.

U tom disku istraživači su pronašli planetesimale – mala stenovita tela prečnika od nekoliko metara do nekoliko kilometara, koja predstavljaju embrione planeta. Zanimljivo je da su se neki planetesimali formirali na odgovarajućoj udaljenosti od zvezde na kojoj je mogla da postoji tečna voda.

„Ova studija ukazuje na to da su, praktično sve do samog početka, možda postojali uslovi za nastanak života. Naravno, samo postojanje planeta ne znači da na njima ima života, ali sastojci neophodni za život počeli su da se stvaraju praktično onoliko rano koliko je to bilo moguće“, kaže astrofizičar Džeret Džonson iz Nacionalne laboratorije Los Alamos u Novom Meksiku, koji nije učestvovao u novoj studiji.

Moguće je da neke od ovih najranijih planeta i danas postoje, kaže Vejlen. Zvezda koja je nastala u simulaciji imala je oko 70 odsto mase Sunca, zbog čega bi mogla da živi veoma dugo. Ako je neki od takvih sistema dospeo u Mlečni put, lako bi mogao da bude identifikovan kao drevni sistem na osnovu svog hemijskog sastava.

„Pronaći jedan takav sistem sasvim je moguće“, kaže Vejlen.

Zajedno sa kolegama radi na simulaciji naredne faze rasta planetesimala kako bi videli kakve bi planete na kraju mogli da formiraju. Takođe žele da prouče šta bi moglo da se dogodi oko druge vrste supernove za koju se smatra da je bila češća u ranom svemiru. Međutim, čak i prvi rezultati podstiču astronome da postavljaju nova pitanja.

„Mislim da ovo otvara prozor za razmišljanje o tome šta je sve moglo da se dogodi tokom više od 13 milijardi godina otkako su nastale prve planete. Studije ukazuju na to da bi trebalo mnogo pažljivije da razmotrimo tu mogućnost“, kaže Džonson.