Ukradeno retko drevno blago – ali lopovi ostavili najvredniji predmet vanzemaljskog porekla

Ukradena je jedna od najposebnijih zbirki arheološkog blaga na svetu. U 5.16 ujutru, 27. avgusta, oglasio se alarm u sportskom centru u španskom gradu Viljeni, privukavši pažnju na taj objekat.

Samo nekoliko minuta kasnije, oglasio se još jedan alarm – u Muzeju Viljene (MUVI), udaljenom oko dva kilometra.

Kada je policija, svega nekoliko minuta kasnije, stigla na lice mesta, lopovi su već nestali – a sa njima i veći deo neprocenjivog Blaga iz Viljene, zbirke predmeta iz bronzanog doba, uglavnom izrađenih od blistavog zlata.

Istražitelji veruju da su u pljački učestvovala trojica maskiranih osumnjičenih, da je korišćeno više vozila i da je reč o veoma dobro koordinisanoj akciji, u kojoj je alarm u sportskom centru možda aktiviran kako bi policiji skrenuo pažnju, javlja španska novinska agencija EFE.

Međutim, među malobrojnim predmetima koje su lopovi ostavili nalazio se jedan od najvrednijih u čitavoj zbirci.

Na prvi pogled ne deluje naročito impresivno – samo kao stara, zarđala narukvica.

Ipak, iskovana je od materijala koji je stigao iz svemira – meteoritskog gvožđa. To je jedan od dva takva artefakta u Blagu iz Viljene i jedan od najstarijih poznatih predmeta od gvožđa na Pirinejskom poluostrvu.

Blago iz Viljene otkriveno je 1963. godine, kada je arheolog Hose Marija Soler pronašao 66 predmeta starih oko 3.000 godina, među kojima su posude, boce, narukvice i drugi ukrasi izrađeni od zlata, srebra, gvožđa i ćilibara.

Ukupno je sadržalo zapanjujućih gotovo 10 kilograma zlata.

Međutim, dva predmeta iz tog blaga predstavljala su zagonetku. Narukvica nalik torkvesu i šuplja polulopta ukrašena zlatom imale su neugledan izgled, sa udubljenjima i tragovima korozije.

U vreme kada je blago izrađeno, topljenje gvožđa još nije bilo razvijeno na Pirinejskom poluostrvu. Odakle je, onda, poticao metal?

Odgovor je stigao tek 2023. godine, kada je tim koji je predvodio Salvador Rovira-Ljorens, sada penzionisani rukovodilac konzervatorskog odeljenja Nacionalnog arheološkog muzeja Španije, pronašao snažne dokaze da su ta dva predmeta vanzemaljskog porekla.

Tako su postali prvi predmeti od meteoritskog gvožđa ikada identifikovani na Pirinejskom poluostrvu.

Sada je ostala samo narukvica.

Šuplju poluloptu lopovi su odneli, verovatno zbog blistavog zlata kojim je ukrašena, dok su neugledniju narukvicu ostavili.

Ono što su lopovi ostavili za sobom pruža sumornu sliku. Uz gvozdenu narukvicu sačuvane su tri srebrne posude, veliki deo ukrasa sa ceremonijalnog štapa i nekoliko malih zlatnih predmeta. Jedna od kruna iz zbirke, po svemu sudeći, ispala je lopovima na mestu pljačke.

Za Ignasija Montera, profesora-istraživača na Institutu za istoriju španskog Višeg saveta za naučna istraživanja (CSIC) i jednog od naučnika koji su proučavali meteoritsko gvožđe, način na koji su predmeti birani upućuje na sumoran zaključak.

„To potvrđuje da je jedini motiv bila ekonomska vrednost zlata i da krađa nema nikakve veze sa istorijskom vrednošću kulturnog nasleđa“, rekao je Montero za portal Sajens alert.

„Ako je osnovni motiv ograničen isključivo na ekonomsku vrednost zlata, onda mogućnost nepovratnog uništenja postaje očigledna. To bi značilo trajan gubitak koji bi onemogućio sva buduća istraživanja.“

Za arheologe sada nije pitanje samo da li ukradeno blago može biti pronađeno, već i da li će ostati netaknuto dovoljno dugo da bi uopšte moglo da bude pronađeno.

Ukradene predmete bilo bi izuzetno teško prodati na otvorenom tržištu. Blago iz Viljene u Španiji ima status dobra od kulturnog značaja, a njegovi karakteristični predmeti dobro su dokumentovani i lako prepoznatljivi.

Međutim, ako su lopovi pre svega zainteresovani za vrednost samog zlata, predmeti bi mogli da budu rastavljeni ili pretopljeni – čime bi bili uništeni neprocenjivi artefakti koji su netaknuti preživeli hiljadama godina i svedeni na puku tržišnu vrednost zlata.

Za ukradenu poluloptu moguća sudbina je nešto drugačija, ali ništa manje sumorna.

„Budućnost je mračna“, rekao je Montero.

On sumnja da bi lopovi mogli jednostavno da skinu zlatne pločice kojima je polulopta prekrivena. Meteoritsko gvožđe ispod njih nema očiglednu ekonomsku vrednost, uprkos izuzetnom arheološkom značaju.

„Lopovima ono ničemu ne služi i pretpostavljam da će ga jednostavno negde baciti u smeće“, rekao je Montero.

„Golim okom nemoguće je razlikovati korodirano meteoritsko gvožđe od nekog drugog odbačenog komada gvožđa.“

Time bi nestala i prilika da se odgovori na pitanja koja i dalje okružuju ta dva predmeta.

Kada su Rovira-Ljorens i njegove kolege ispitivali dva gvozdena predmeta, korozija je otežavala precizno utvrđivanje njihovog sastava.

Ipak, rezultati su snažno ukazivali na to da su oba predmeta napravljena od meteoritskog gvožđa, a istraživači su predložili da bi novije, neinvazivne tehnike mogle da otkriju više podataka.

Montero kaže da raniji pokušaj merenja izotopa osmijuma u gvožđu nije bio uspešan, ali da je ta tehnika u međuvremenu usavršena.

Istraživači i dalje žele preciznije da utvrde poreklo meteoritskog gvožđa i da ispitaju da li su predmeti iz Viljene mogli da potiču sa istočnog Mediterana, gde su pronađeni i drugi drevni artefakti napravljeni od meteoritskog gvožđa.

Postoji još jedno intrigantno pitanje. Dva predmeta iz Viljene imaju sličan sastav kada je reč o sporednim elementima i elementima u tragovima, ali istraživači nisu uspeli da utvrde da li su napravljeni od istog fragmenta meteorita.

Bez pronalaska polulopte, kaže Montero, na to pitanje neće biti moguće odgovoriti.

A naučnici nisu završili ni proučavanje drugih metala.

Montero kaže da su istraživačice Mersedes Muriljo-Baroso sa Univerziteta u Granadi i Gabrijel Garsija Atijensar sa Univerziteta u Alikanteu čekali odobrenje kako bi preciznije utvrdili karakteristike zlata iz zbirke. Sam Montero priprema istraživanje o poreklu srebra.

Sudska policija španske Civilne garde istražuje krađu, analizira dokaze sa lica mesta i snimke bezbednosnih kamera unutar i izvan muzeja. Nadležni navode da su sve hipoteze i dalje otvorene.

Istražitelji još nisu utvrdili da li je ranije aktiviranje alarma u sportskom centru bilo povezano sa pljačkom.

U međuvremenu, Gradsko veće Viljene osniva posebnu komisiju koja će ispitati projekat muzeja i mere bezbednosti predviđene za zaštitu blaga.

Bez obzira na to šta će se dalje dogoditi, naučne posledice uništenja predmeta mogle bi daleko da prevaziđu pitanja koja istraživači postavljaju danas.

„Arheologija danas raspolaže novim naučnim alatima za izvlačenje informacija iz predmeta, što je pre dve decenije bilo nezamislivo“, rekao je Montero za portal Sajens alert. „A nesumnjivo će se pojaviti i nove tehnike.“

Ako nestali predmeti budu uništeni, sa njima će zauvek nestati i sve ono što su mogli da otkriju budućim generacijama arheologa.