Jedan uzorak krvi mogao bi da otkrije biološku starost svakog vašeg organa

Organi u istom telu mogu pokazivati različite nivoe biološkog starenja. Naučnici su sada iskoristili te tragove kako bi razvili metodu koja bi, na osnovu samo jednog uzorka krvi, mogla da predvidi koji organi izgledaju starije nego što bi se očekivalo.

To još nije test krvi koji možete da zatražite u bolnici. Takođe, njime nije moguće pratiti organ tokom više godina kako bi se direktno izmerilo koliko brzo stari. Umesto toga, ova metoda procenjuje da li neki organ izgleda biološki starije ili mlađe nego što bi se očekivalo s obzirom na hronološku starost osobe.

Tim koji je predvodio Andre Rendeiro, a u kojem su Ernesto Abila, Iva Buljan i Jimin Dženg bili ravnopravni prvi autori, analizirao je 25.712 mikroskopskih snimaka tkiva 983 preminula donora. Uzorci su obuhvatili 40 vrsta tkiva iz 29 organa.

Istraživači su obučavali model veštačke inteligencije koristeći uzorke tkiva ljudi različite starosti. Vremenom je sistem naučio da prepoznaje suptilne strukturne promene povezane sa starenjem, stvarajući svojevrsni „tkivni sat“ za svaki organ.

Ako bi, na primer, taj „sat“ procenio da plućno tkivo šezdesetogodišnje osobe liči na tkivo starijih ljudi, smatralo bi se da su njena pluća starija nego što bi se očekivalo.

Procene modela su se u proseku razlikovale od stvarne starosti donora za oko pet godina.

Zanimljivo je, međutim, to što su te procene, kako se čini, odražavale mnogo više od samog datuma rođenja.

Tkiva koja su izgledala starije nego što se očekivalo obično su pokazivala više strukturnih promena i zdravstvenih stanja povezanih sa starenjem. Među njima su bili smanjenje tkiva, ukrućivanje nalik ožiljcima, gubitak sitnih krvnih sudova, nagomilavanje masti u skeletnim mišićima i stanjivanje nerava.

Ni telo nije pratilo jedan univerzalni obrazac starenja. Kod nekih ljudi uočeni su znaci uznapredovalog starenja u velikom broju organa. Kod drugih je samo jedan organ – poput srca, pluća ili želuca – izgledao znatno starije od ostatka tela.

Međutim, direktna procena biološke starosti nekog organa obično zahteva invazivnu proceduru kako bi se prikupio uzorak tkiva.

Da bi zaobišli taj problem, istraživači su uporedili procene starosti dobijene na osnovu snimaka tkiva sa obrascima aktivnosti gena u uzorcima krvi istih donora.

Jednostavno rečeno, tražili su promene u aktivnosti gena u krvi koje su povezane sa tim da neki organ izgleda starije nego što bi se očekivalo.

„Uzorak krvi ne daje direktnu sliku organa; on procenjuje razliku u starosti organa na osnovu prethodno naučene povezanosti“, rekao je za Sajens alert Andre Rendeiro, glavni istraživač u Centru za molekularnu medicinu (CeMM) i Institutu „Ludvig Bolcman“ za mrežnu medicinu Univerziteta u Beču.

Istraživači su zatim razvili drugi model koji je, koristeći isključivo podatke iz krvi, procenjivao koliko staro izgledaju različiti organi. Njegova predviđanja bila su najpouzdanija kada je reč o ukupnom starenju organizma, sistemu organa za varenje i slezini.

Kako bi proverili da li te procene odražavaju stvarne bolesti, istraživači su metodu testirali na podacima iz krvi zdravih ljudi i osoba sa osam različitih zdravstvenih stanja. Modeli su uglavnom pokazivali veće razlike u procenjenoj starosti upravo kod organa povezanih sa određenim oboljenjem.

Kod ljudi koji su pretrpeli moždani udar, model je najveću razliku u starosti pripisao mozgu.

Kod osoba sa Kronovom bolešću, veće razlike u starosti utvrđene su kod jednjaka, želuca, tankog i debelog creva.

U grupi obolelih od Alchajmerove bolesti, mozak je bio jedini organ kod kojeg je utvrđena statistički značajno povećana razlika u starosti.

Ova poklapanja ukazuju na to da krv može da sadrži tragove o onome što se dešava duboko unutar organizma. Međutim, to što neki organ izgleda starije ne znači da je ubrzano starenje izazvalo bolest. Moguće je da je bolest ubrzala starenje organa ili da su se oba procesa razvijala istovremeno.

Ranije metode zasnovane na analizi krvi procenjivale su starost organa merenjem proteina koji cirkulišu u krvi.

Jedno takvo istraživanje pokazalo je da je mozak koji izgleda biološki starije povezan sa većim rizikom od smrti.

Ipak, postojeći komercijalni testovi biološke starosti mogu davati veoma različite rezultate.

I nova studija ima značajna ograničenja.

Većina tkiva prikupljena je nakon smrti, a istraživači nisu pratili iste ljude tokom procesa starenja. Metoda zasnovana na analizi krvi uglavnom je ispitivana kod ljudi kojima je neka bolest već bila dijagnostikovana.

I dalje nije poznato da li bi ovaj test mogao da otkrije bolest pre pojave simptoma.

Biće potrebne prospektivne studije, potvrda da metoda daje ujednačene rezultate u različitim populacijama, kao i odobrenje regulatornih tela. Do primene u kliničkoj praksi proći će „realno gledano nekoliko godina, možda i gotovo decenija“, rekao je Rendeiro.

Abila, Iva Buljan, Jimin Dženg i Rendeiro prijavili su potencijalni sukob finansijskih interesa u vidu patenta povezanog sa ovim istraživanjem.

Za sada, studija ukazuje na to da svođenje biološke starosti na samo jedan broj može izostaviti važan deo celokupne slike.

Vaše srce, mozak i bubrezi nalaze se u istom telu, ali to ne znači da protok vremena na njih deluje na isti način.

Studija je objavljena u časopisu Nature Medicine.