Džef Bezos ima plan za spas planete: Preseliti svu prljavu industriju na Mesec

Džef Bezos je u sredu izašao na binu na konferenciji VivaTek (VivaTech) u Parizu kako bi izneo stav da čovečanstvo mora da se preseli na Mesec, a na kraju i dalje, ne samo zbog istraživanja već i da bi spasilo planetu od negativnih posledica tehnologije i industrije na životnu sredinu.

Govoreći na konferenciji jedan od najbogatijih ljudi na svetu opisao je Mesec kao „poklon" koji bi mogao da pomogne u ubrzanju ekonomskog rasta, a istovremeno da sačuva našu planetu kako bi bila pogodna za život.

Kolonizacija Meseca jedan je od ključnih ciljeva Bezosove privatne svemirske kompanije „Blu oridžin”, mada je ovo prvi put da je javno govorio o industrijalizaciji našeg nebeskog suseda.

„Naša dugoročna vizija, naš san, jeste da se sve industrije koje zagađuju mogu obavljati van Zemlje", rekao je tehnološki mogul.

„Ova naša planeta-bašta može biti vraćena u stanje pre industrijske revolucije. To je jedini aspekt u kojem je svet danas gori nego što je bio pre 500 godina", dodao je Bezos.

Zašto Mesec pre Marsa

Njegova poruka je bila nedvosmislena u vezi sa redosledom, naime da Mesec dolazi pre Marsa i da bi preskakanje tog koraka bila greška.

Blizina Meseca, do kog se može doći za tri i po dana, čini ga dostupnim u bilo koje vreme, a ne jednom u dve godine kao Mars, a njegova slaba gravitacija ga čini neophodnom usputnom stanicom.

„Kada preskačete korake, to vas zapravo ne čini bržim“, rekao je Bezos. „To je neka vrsta poklona. Toliko je blizu Zemlje.“

Materijali podignuti sa lunarne površine zahtevaju 28 puta manje energije po kilogramu od onih lansiranih sa Zemlje, primetio je. Ta brojka čini Mesec ne samo odredištem već i potencijalnim dobavljačem za misije u dublji svemir.

Istakao je i program „Apolo“. Prvobitna sletanja na Mesec su bila stvar geopolitike i trke sa Sovjetskim Savezom, za šta je potrošeno 4,5 odsto američkog saveznog budžeta i na kraju su se pokazala kao neodrživa.

Ono što „Blu ​​oridžin“ sada pokušava, tvrdio je, kategorički je drugačije – ne sprint vođen rivalstvom, već trajno rešenje vođeno nužnošću.

„Sada je pravo vreme. Da se ​​zaista upustimo u to i odemo da ostanemo.“

Lunarni resursi i nova svemirska ekonomija

Ekonomska logika Meseca, prema Bezosovim rečima, jednako je ubedljiva kao i ekološka.

Zaleđena voda na Mesecu, koja se vidi iz orbite, a uskoro će biti ispitana izbliza, mogla bi da se pretvoriti u tečni kiseonik – jedno od ključnih pogonskih goriva za putovanja u duboki svemir – što bi troškove lansiranja znatno snizilo u odnosu na cene podizanja sa Zemlje.

Površina Meseca, bombardovana četiri i po milijarde godina meteoritima, sadrži praktično svaki mineral potreban za izgradnju infrastrukture u svemiru.

Vizija miliona ljudi u svemiru

Dugoročna vizija koju je skicirao bila je sveobuhvatna: velika svemirska staništa kakva je prvi predložio fizičar Džerard O'Nil 1970-ih, u kojima hiljade ili čak milioni ljudi žive i rade u orbiti, računarska infrastruktura izgrađena u svemiru, solarna energija generisana van atmosfere i čipovi proizvedeni u svemiru koji informacije emituju nazad na Zemlju.

Mars i dalja odredišta bi usledili, ali tek kada se postave temelji na Mesecu. „Gradićemo kolonije na Marsu i tako dalje“, rekao je Bezos. „Mesec je važan prvi korak.“

Veštačka inteligencija kao pokretač industrije u orbiti

Takođe je iskoristio učešće na konferenciji da bi se osvrnuo na „Prometej", startap za veštačku inteligenciju koje je suosnivao prošle godine, koje je opisao kao alat za sažimanje inženjerskog ciklusa, sa ciljem ubrzanja ciklusa fizičke proizvodnje.

Za razliku od velikih jezičkih modela obučenih na tekstu, kako je naveo, „Prometej“ je izgrađen na inženjerski specifičnim podacima pogodnim za projektovanje fizičkih objekata, sa ciljem dramatičnog ubrzanja tempa pronalazaka.

Prema njegovim rečima, jedna od prvih industrija koja bi se preselila u svemir bili bi data centri, neophodni za napajanje i razvoj veštačke inteligencije. Njegov kolega, preduzetnik u oblasti svemirskih tehnologija Ilon Mask, takođe je izrazio nameru da izgradi infrastrukturu za veštačku inteligenciju u svemiru, tvrdeći da je to „jedini način za skaliranje" ove tehnologije.

VI neće ukinuti poslove, već stvoriti manjak radnika

Za razliku od mnogih vodećih ličnosti iz sveta tehnologije, Bezos je tvrdio da veštačka inteligencija neće dovesti do masovnog gubitka radnih mesta. Umesto toga, smatra da bi mogla da stvori nedostatak radne snage zbog povećane potražnje.

„Znam da postoji velika zabrinutost, čak i među pametnim ljudima, da će veštačka inteligencija učiniti ljude suvišnim. U potpunosti se ne slažem sa tim stavom. Mislim da će, zapravo, veštačka inteligencija stvoriti manjak radne snage", naglasio je Bezos.

Od vizije do konkretnih koraka

Ove ideje nisu samo teorijske. Kompanija „Blu oridžin” je ranije ove godine otkrila svoje planove za postavljanje data centara u svemiru, podnevši zvaničan predlog američkim regulatorima za izgradnju mreže od više od 50.000 satelita za podršku radnim opterećenjima veštačke inteligencije.

Pored toga, firma je obezbedila višegodišnji ugovor sa agencijom NASA, vredan nekoliko milijardi dolara, za razvoj vozila za lansiranje i sletanje u okviru programa Artemis, koji ima za cilj povratak ljudi na površinu Meseca pre kraja ove decenije.

Prošlog meseca, američka svemirska agencija dodelila je kompaniji „Blu oridžin” i poseban ugovor vredan stotine miliona dolara za isporuku dva rovera na Mesec, koji bi trebalo da pruže podršku budućim astronautima na lunarnoj površini. Ovo partnerstvo pokazuje sve veće oslanjanje vladinih agencija na inovacije i kapacitete privatnog sektora u istraživanju svemira.

Bezosova ideja o kolonizaciji svemira radi spasa Zemlje nije nova; on je o njoj govorio još od svog maturskog govora 1982. godine. I dok zagovornici ističu da bi lunarna kolonija mogla da osigura opstanak čovečanstva i otvori pristup novim resursima, kritičari upozoravaju na opasnosti ponavljanja grešaka iz istorije kolonizacije na Zemlji.