Tajanstvena kineska sonda stigla do jednog od Zemljinih „kvazimeseca“

Kineska letelica stigla je do jednog od Zemljinih privremenih „kvazimeseca“ i uskoro će pokušati da sleti na svemirsku stenu kako bi sakupila uzorke koji će naredne godine biti vraćeni na Zemlju. Ambiciozna misija mogla bi da pomogne naučnicima da otkriju tajne Zemljinog Meseca, ali i da pruži važne uvide za buduća svemirska istraživanja i planetarnu odbranu.

Sonda Kineske nacionalne svemirske agencije (CNSA), nazvana „Tjenven-2“, lansirana je 28. maja 2025. godine iz Centra za lansiranje satelita Sičang na jugu Kine. Nekoliko nedelja kasnije poslala je prve snimke, otkrivajući javnosti prvi pogled na svoj izgled, a potom i „selfi“ sa Zemljom.

Glavni cilj misije je asteroid 469219 Kamo'oaleva, poznat i kao 2016 HO3, koji su astronomi opservatorije Haleakala na Havajima otkrili 2016. godine. Procenjuje se da je širok između 40 i 100 metara i predstavlja „kvazisatelit“ Zemlje, što znači da kruži oko Sunca gotovo istom putanjom kao i naša planeta, u privremenom orbitalnom partnerstvu. Na havajskom jeziku ime Kamo'oaleva znači „oscilirajuća nebeska stena“.

Prema nezvaničnoj vremenskoj liniji koju je objavio novinar Endru Džouns, jedan od vodećih poznavalaca kineskog svemirskog programa, „Tjenven-2“ je stigao do Kamo'oaleve 7. juna i ušao u orbitu pored asteroida.

Za oko mesec dana, 4. jula, očekuje se da sonda započne prikupljanje uzoraka sa površine, moguće primenom do sada neviđene tehnike bušenja. Kineska nacionalna svemirska agencija još nije objavila zvaničan raspored misije niti najnovije informacije o njenom napretku.

Ukoliko sve protekne po planu, uzorci bi trebalo da stignu na Zemlju 29. novembra 2027. godine. Potom će „Tjenven-2“ iskoristiti Zemljinu gravitaciju kao praćku i nastaviti put ka spoljašnjim delovima Sunčevog sistema.

Drugi cilj misije je objekat 311P/PanSTARRS, neobično nebesko telo iza Marsove orbite koje ima osobine i kometa i asteroida, do koga bi sonda trebalo da stigne 2035. godine.

Uzorci sa Kamo'oaleve mogli bi da daju odgovore na brojna pitanja, uključujući i pravo poreklo ovog objekta, za koji neki naučnici veruju da je nastao odlomivši se od Meseca.

„Ono što ovu misiju čini izuzetnom jeste činjenica da još ne znamo njegov sastav ni poreklo“, rekao je Li Čunlaj iz Nacionalne astronomske opservatorije Kineske akademije nauka i glavni rukovodilac zemaljskog sistema podrške misiji „Tjenven-2“. „Konačne odgovore dobićemo tek nakon završetka istraživanja.“

Šta je Kamo'oaleva?

Trenutno je poznato osam Zemljinih kvazimeseca koji zajedno sa našom planetom kruže oko Sunca. Za razliku od takozvanih „minimeseca“, asteroida koje Zemljina gravitacija privremeno zarobi na nekoliko meseci ili godina, kvazimeseci nikada nisu gravitaciono vezani za našu planetu. Oni se sporo kreću u njenoj blizini i prate je kroz Sunčev sistem.

Takvo partnerstvo može da traje decenijama, pa čak i vekovima. Naučnici smatraju da Kamo'oaleva prati Zemlju najmanje jedan vek, a da bi u tom položaju mogla da ostane još oko 300 godina.

„Način na koji se Kamo'oaleva kreće zajedno sa Zemljom pomalo podseća na psa koji vas prati tokom duge šetnje kroz šumu, ali nije vaš pas“, objasnio je planetarni naučnik Ričard Binzel sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT).

Ova svemirska stena prečnika približno kao veliki panoramski točak jedan je od najbližih kvazimeseca Zemlji. Najmanja udaljenost između njega i naše planete iznosi oko 4,6 miliona kilometara, što je približno 12 puta više od rastojanja do Meseca. Istovremeno, jedan je od najbrže rotirajućih kvazimeseca, jer se oko svoje ose okrene za samo 30 minuta.

Za razliku od većine drugih kvazimeseca, za koje se pretpostavlja da potiču iz glavnog asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, najbolja trenutna pretpostavka je da je Kamo'oaleva zapravo deo Meseca.

Ova hipoteza zasniva se na posmatranjima iz 2021. godine koja su pokazala da asteroid upija i odbija svetlost na sličan način kao Mesec, što ukazuje da bi mogao biti komad lunarnog materijala izbačen prilikom udara meteora u dalekoj prošlosti.

Naučnici su 2024. godine kao najverovatnije mesto nastanka izdvojili krater Đordano Bruno, širok 22 kilometra, koji se nalazi na „tamnoj" strani Meseca. Ipak, i dalje postoji mogućnost da je reč o asteroidu iz glavnog pojasa koji samo neobično podseća na lunarni materijal.

„Veoma me zanima odgovor na pitanje njegovog porekla, jer je rasprava o tome da li potiče sa Meseca i dalje potpuno otvorena“, kaže Marko Fenuči iz Evropske svemirske agencije, koautor više naučnih radova o Kamo'oalevi.

Prikupljanje uzoraka

Narednih nekoliko nedelja „Tjenven-2“ će mapirati površinu asteroida sa visine od 300 metara do 20 kilometara kako bi naučnici procenili njegovu gustinu i odabrali najbolje mesto za sletanje.

Očekuje se da će sonda 4. jula prikupiti oko 100 grama površinskog materijala, odnosno regolita. Međutim, način uzorkovanja zavisiće od strukture asteroida.

Ukoliko je reč o „gomili šljunka“ sastavljenoj od labavo povezanih stena, sonda će primeniti tehniku kratkog dodira sa površinom. Letelica će lebdeti neposredno iznad asteroida, dok će robotska ruka zahvatiti uzorak. Ovaj metod koristile su i američka misija „Oziris-Rks" na asteroidu Benu i japanska misija „Hajabusa-2“ na asteroidu Rjugu.

Ako je površina kompaktnija i čvršća, „Tjenven-2“ će pokušati direktno sletanje i fiksiranje na površinu pre bušenja. Takav postupak do sada nikada nije primenjen i mogao bi da omogući duže i preciznije uzorkovanje.

Posle sakupljanja materijala, sonda će nastaviti istraživanja veličine, oblika i putanje asteroida.

Krajem aprila 2027. godine „Tjenven-2“ će napustiti Kamo'oalevu i krenuti ka Zemlji. Po dolasku će odbaciti kapsulu sa uzorcima, koja će ući u atmosferu brzinom od oko 43.500 kilometara na sat.

Šta bismo mogli da naučimo

Pored rešavanja pitanja porekla Kamo'oaleve, uzorci bi mogli da otkriju mnogo više o nastanku i razvoju Sunčevog sistema.

Prethodne misije koje su donele uzorke asteroida pomogle su naučnicima da razumeju odakle potiče voda na Zemlji, kako su se složeni organski molekuli širili ranim Sunčevim sistemom i kako svemirsko okruženje vremenom menja osobine asteroida.

Blizina kvazimeseca i minimeseca Zemlji čini ih potencijalno važnim stanicama za buduća svemirska putovanja. Neki istraživači predlažu da bi mogli da posluže kao privremene baze ili mesta za dopunu resursa na putu ka Marsu i drugim udaljenim odredištima.

Jedno od pitanja koje naučnici žele da istraže jeste da li je iz ovakvih tela moguće izdvajati vodu. Ako je Kamo'oaleva zaista deo Meseca, to bi moglo da ima značajne posledice za buduće lunarne baze.

Istovremeno, istraživanje ovakvih objekata može da pomogne i u planetarnoj odbrani. Iako je malo verovatno da će Kamo'oaleva ikada ugroziti Zemlju, mnogo veći objekti u blizini naše planete mogli bi da izazovu globalne katastrofe u slučaju udara.

„Na vremenskoj skali od nekoliko vekova ovakvi objekti imaju određenu verovatnoću sudara sa Zemljom“, upozorava Binzel. „Bolje razumevanje svemirskih stena poput Kamo'oaleve može nas pripremiti za slučaj da jednog dana otkrijemo zaista opasan objekat.“

Na kraju, misija „Tjenven-2“ biće i novi test kineskih sposobnosti u istraživanju svemira, što bi moglo da pokaže da li je Kina na putu da u budućnosti preuzme vodeću ulogu u svemirskim istraživanjima od Sjedinjenih Američkih Država.