Da li je vreme plod naše mašte

Kada ste se poslednji put trkali sa neumoljivim satom? Možda ste preskočili doručak, znojili se, potrošili novac na taksi ili propustili da provedete vreme sa porodicom. Mnogi od nas su postali robovi vremena, a veliki deo dana provodimo jureći za sastancima i rokovima. Ali šta je to što pokušavamo da pobedimo?

Skloni smo da zamišljamo vreme kao neprekidno i nešto sa čim se ne može pregovarati, ono teče, otkucava negde u svetu, nemoguće ga je usporiti ili zaustaviti.

Pa ipak, nova naučna slika je da takvo „vreme na satu“ uopšte nije samostalna, fizička pojava. To je matematički alat ili „uređaj“ za knjigovodstvo – koristan za koordinaciju naših interakcija, ali bez sopstvenog nezavisnog postojanja.

Kao što je slučaj i sa drugim ključnim inovacijama, poput novca, više ne možemo bez njega. Ali možda će nam razotkrivanje mita o satu pomoći da se fokusiramo na to kako život zaista ide napred i koliko moći imamo da ga oblikujemo.

Od rođenja smo retko van domašaja nekog oblika sata, a jedna od prvih stvari koju deca nauče je da je važno da budemo tačni, to jest da ne sme da se kasni. Pa ipak, vremena ima manje nego ikada pre.

Psiholozi su identifikovali porast „vremenske gladi“ – što efikasniji i produktivniji pokušavamo da budemo, što preciznije merimo vreme i što više pokušavamo da uredimo pretrpane rasporede, to manje vremena zapravo osećamo da imamo.

Ovaj osećaj ima veliki uticaj na kvalitet života. Studije pokazuju da ljudi koji doživljavaju „vremensku glad“ imaju manje šanse da rade stvari u kojima uživaju, zdravo se hrane, traže medicinsku pomoć kada im je potrebna ili pomažu jedni drugima. Možemo ostati zaglavljeni u začaranom krugu jurnjave za sekundama dok imamo sve manje vremena.

Nemamo čula niti organe za detekciju prolaska vremena

Vreme je neuhvatljivo i na druge načine. Nemamo čula niti organe kojima bismo osetili vreme. Takođe, nemamo ni posebne regije mozga za praćenje protoka vremena.

Naš doživljaj vremena može veoma da varira: minuti nikako da prođu ako nam je dosadno ili nam je neprijatno; sati lete ako smo uzbuđeni ili se zabavljamo. Osećaj nas lako može prevariti koliko je vremena prošlo.

U određenim okolnostima, naš osećaj za vreme može čak i da se kreće u krug, da se raspadne ili potpuno stane.

Tako na primer Lara pati od stanja koje se zove akinetopsija, u kojem događaji ne teku glatko već u naglim skokovima. Kada sipa čaj, tečnost se pojavljuje kao zamrznuti stub u vazduhu, pre nego što iznenada prelije šolju.

Osoba sa dijagnostikovanom psihozom može opisati kako je više puta ponovo proživljavala istih 30 minuta. U izmenjenim stanjima svesti vreme se može dodatno „iskriviti“ i nekoliko trenutaka produžiti na više godina.

Umesto da budu puke greške ili izobličenja, ovi efekti odražavaju nešto dublje: ulogu koju svi igramo u stvaranju sopstvenog vremena. Jer čak ni kosmolozi, mereći univerzum, ne pronalaze nikakvu pokretnu reku vremena. Većina veruje da ne postoji fizički tok događaja izvan naše percepcije, nema trenutka „dešavanja“ ili „postajanja“ u kojem budućnost klizi u prošlost.

„Prošlost nikada nije mrtva. Ona čak nije ni prošla“

Kvantni fizičari takođe ostaju praznih ruku. Čuveni eksperiment duplog proreza (double-slit experiment) pokazuje da izbor načina merenja fotona utiče na ono što istraživač posmatra: da li putuje kroz jedan prorez, poput čestice; ili kroz oba, poput talasa.

Ali postoji manje poznata varijanta ovog eksperimenta, u kojoj fizičar ne odlučuje koje će merenje izvršiti do poslednjeg trenutka.

U ovom slučaju, izbor istraživača, u trenutku merenja, očigledno utiče ne samo na trenutni status čestice koju pronalaze, već i na putovanje koje je već završila: čak se i „prošli“ događaji odvijaju dok gledamo. Kao što je pisac Vilijam Fokner napisao: „Prošlost nikada nije mrtva. Ona čak nije ni prošla“.

Vreme je, dakle, manje univerzalna istina nego karakteristika načina na koji interagujemo sa svetom. Ovaj uvid se ogleda u načinu na koji neke autohtone zajednice doživljavaju vreme. Ajmara narod u Čileu, na primer, ne vidi budućnost kao da je ispred njih, kao što bismo mi mogli, već skrivenu iza njih, nevidljivu i nespoznatljivu. Amondave iz Amazona uopšte nemaju satove, niti reč za „vreme“.

Ono što nam ostaje, kada se oslobodimo kosmičkog sata, jeste „proživljeno vreme“ – naše lično, prilagodljivo iskustvo promene.

Ovo nam omogućava drugačiji način razmišljanja o tome kako naši životi napreduju, što bi nas moglo osloboditi neumoljivog otkucaja sata. Proživljeno vreme se razlikuje od vremena na satu jer nije definisano numeričkim brojačem koji seče stvari na sekunde, milisekunde ili mikrosekunde.

Sat je alat, a ne gospodar

Svaki trenutak je više kao ćilim, istkan od promena koje se dešavaju u više vremenskih skala. Kada čujete muziku, note imaju smisla samo kao deo duže fraze ili kompozicije; da biste probali omiljeno jelo ili prepoznali voljenu osobu, nije potreban samo jedan trenutak, već čitav život pun senzacija i iskustava.

To je kreativni proces koji je važan ne samo za naš osećaj vremena, već i za to ko smo. Ako sedite u kafiću, ispijate kafu, iščekujući dolazak prijatelja dok zamišljate uspomenu koju oboje delite, crtate prošlost, sadašnjost i budućnost u jedno ljudsko „sada“.

Da biste se borili protiv „vremenske gladi“, podsetite se da je sat alat, a ne gospodar. Čuvajte se digitalnih upozorenja i alarma koji vam dele dan na sve manje delove; svesno se udaljite od brzo promenljivih senzacija ka stabilnim, dugoročnijim nitima.

Iako svi moramo da poštujemo rokove, obratite pažnju usput na bogat obrazac promenljivih veza koje nas povezuju sa svakim trenutkom: neposredni tok smenjivanja u razgovoru; dnevni ritam putovanja na posao; pojava prolećnog cveća; prirodni ciklusi svetlosti i tame.

Za razliku od vremena na satu, proživljeno vreme se širi što se više fokusiramo na njega, postajući bogatije umesto da se sužava ili skuplja. Umesto nečega što jurimo i nikada ne uhvatimo, to je tok koji nas nosi i povezuje jedne sa drugima. I umesto da bude nametnuto spolja, proživljeno vreme dolazi iznutra – od onoga čemu posvećujemo pažnju i kako komuniciramo sa svetom.