Našim naučnicama dodeljena ovogodišnja priznanja „Za žene u nauci”, a ovo su njihova revolucionarna otkrića

One su nagrađene za svoj izuzetan naučni rad iz oblasti biohemije i biofizike proteina, nauke o hrani i materijalima i farmaceutskih nauka i kozmetologije.

Mlade naučnice dobile su i novčani podsticaj u vrednosti od po 5.000 evra, za njihove značajne istraživačke projekte i kao podršku daljem razvoju njihovih naučnih karijera.

Prestižna međunarodna inicijativa postoji već 27 godina, a u Srbiji se ove godine obeležava jubilej, 15 godina od pokretanja programa. Do danas je na konkursu za Nacionalna priznanja učestvovalo više od 800 mladih naučnica, a njih 44 su nagrađene u ukupnom iznosu od više od 26 miliona dinara.

Program „Za žene u nauci“ u Srbiji svake godine nagrađuje tri naučnice u oblasti prirodnih nauka, koje se smatraju „naučnicima sutrašnjice“ i predstavlja vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji.

Hrana, kozmetika i Parkinsonova bolest

Ana Salević je pravi inovator u oblasti biotehničkih nauka. Njen naučnoistraživački rad usmeren je na to kako da poljoprivredni otpad, poput ostataka voća, povrća ili žitarica, pretvori u dragocenu sirovinu.

Ono što bi obično bilo bačeno, Ana koristi za stvaranje ugljeničnih tačaka koje postaju ključne komponente u aktivnim i pametnim ambalažnim materijalima.

To znači da njena ambalaža nije samo omot, već ima sposobnost da produži svežinu hrane, zaštiti je od kvarenja i čak signalizira njen kvalitet, čime se smanjuje bacanje hrane i otpad od ambalaže.

Njena istraživanja obuhvataju i izdvajanje korisnih bioaktivnih jedinjenja iz prirodnih izvora (lekovito bilje, voće) i njihovo inkorporiranje u biorazgradivu ambalažu ili funkcionalne dodatke hrani. Cilj je jasan: unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, istovremeno čuvajući životnu sredinu.

Istraživanja Jelice Milošević usmerena su ka razumevanju uloge proteina u razvoju teških neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove bolesti. 

Njen naučni fokus je na biohemiji i biofizici amiloida – posebnih proteinskih agregata, koji su povezani sa brojnim patološkim stanjima, pre svega onima koja pogađaju mozak,  a kroz svoju doktorsku disertaciju je zajedno sa svojom mentorkom otpočela prvo istraživanje amilodinih agregata na strukturnom i biofizičkom nivou u našoj zemlji.

Jeličin projekat istražuje „Polimorfizam amiloidnih fibrila alfa-sinukleina“. Šta to zapravo znači? Proteini, uključujući i alfa-sinuklein su dinamični molekuli promenljive strukture.

Ponekad, iz različitih razloga, proteini mogu pogrešno da se uviju i formiraju nerastvorne agregate – amiloidne fibrilne. Jelica istražuje zašto agregati mogu da poprime različite oblike (polimorfizam) i kako te različite forme utiču na njihovu toksičnost i stabilnost.

Razumevanje ovih različitih struktura je od vitalnog značaja, jer je dokazano da se tokom progresije Parkinsonove bolesti u organizmu pojavljuju različiti oblici fibrila alfa-sinukleina.

Milica Martinović koristi prirodne sirovine i ekološki prihvatljive tehnologije ekstrakcije, kao što je ultrazvučna ekstrakcija uz primenu prirodnih eutektičkih smeša kao „zelenih ekstragenasa".

Ove inovativne metode omogućavaju dobijanje ekstrakata iz biljaka koji su bogatiji aktivnim jedinjenjima, sa superiornijim antioksidativnim potencijalom i izraženijim biološkim aktivnostima (protiv hiperpigmentacija, upala i crvenila).

Ona inkapsulira ove biljne izolate u nanonosače poput liposoma, što povećava njihovu stabilnost i poboljšava kompatibilnost sa kožom.

Rezultat Miličinog rada su dermokozmetički proizvodi sa boljim bezbednosnim profilom, povećanom efikasnošću i izvanrednim senzornim karakteristikama, pokazujući da je budućnost kozmetike u harmoniji sa prirodom i naukom.