Ako im se ponudi, pacovi će koristiti kanabis za relaksaciju

Kako neuronaučnici objašnjavaju u studiji nedavno objavljenoj u časopisu Neuropsychopharmacology, pacovi koji su pod stresom, mnogo su skloniji drogama u odnosu na svoje rođake „koji žive mirnijim životom".

„Podvrgli smo pacove kroz ovu opsežnu seriju bihejvioralnih i bioloških testova i ono što smo otkrili jeste da kada pogledamo različite faktore i sve varijable koje smo merili, nivoi stresa izgledaju najvažniji kada je u pitanju upotreba kanabisa“, rekao je Rajan Meklaflin , koautor studije i neuronaučnik sa Državnog univerziteta u Vašingtonu.

Nakon ispitivanja društvenog ponašanja i genetskih osobina, uključujući pol, uzbuđenje, kogniciju i nagradu, Meklaflinov tim je generisao profil ponašanja za 48 mužjaka i ženki pacova.

Zatim su pacovima kanabis učinili dostupnim u periodu od jednog sata dnevno, a sve to je trajalo tri nedelje. Da bi pristupili biljci, svaki glodar bi gurnuo nos u mali otvor iz kojeg je tokom tri sekunde oslobađan talas pare kanabisa unutar hermetički zatvorene komore. Tim je izbrojao broj „uboda“ za svakog pacova, a zatim ih uporedio sa njihovim profilima ponašanja.

Dok na ljudski stres u velikoj meri utiče hormon kortizol, ekvivalent kod pacova se naziva kortikosteron. Maklaflin i kolege su uporedili kortikosteron kod pacova sa upotrebom kanabisa i videli jasan porast poturanja nosa u otvor odakle izlazi talas pare kanabisa, kod životinja sa višim nivoima hormona.

Važno je napomenuti da su se preferencije prema kanabisu odnosile na osnovni stres, a ne na situaciono izazvanu anksioznost od zadataka poput vežbanja (trenuiranja u eksperimentima). Tim naučnika je uočio još jednu korelaciju između samostalne primene kanabisa i kognitivne fleksibilnosti – načina na koje se neko prilagođava promenljivim pravilima.

„Kada smo testirali pacove koji su inače bile od ranije poznati kao manje fleksibilne i prilagodljivi u kognitivnim zadacima tokom drugih eksperimenata, oni su pokazivali jače stope traženja kanabisa“, rekao je Meklaflin.

„Takođe, pacovi koji su se više oslanjali na vizuelne znakove da bi vodile svoje donošenje odluka – ti pacovi, kada smo testirali njihovu motivaciju da sami sebi primene paru kanabisa, takođe su bili veoma motivisani pacovi", dodao je.

Pored razumevanja neuronauke koja stoji iza navika konzumiranja kanabisa, potpunija slika može pomoći u informisanju o odgovornoj upotrebi droga, kao i o strategijama prevencije i lečenja. Na primer, neko sa višim početnim nivoom kortizola može postati oprezniji sa upotrebom kanabisa, znajući da se kriju opasnosti od prekomernog oslanjanja na ovu supstancu.

„Postoje osnovni nivoi hormona stresa koji mogu predvideti stope samostalnog uzimanja kanabisa. Mislim da to ima smisla s obzirom na to da je najčešći razlog zbog kojeg i neki ljudi koriste kanabis za suočavanje sa stresom", napisali su istraživači.