Tajna ljudi koji nikada ne zaboravljaju lica

Ova sposobnost se može videti u svakodnevnim situacijama. Na primer, super-prepoznavač može posle dužeg odsustva bez ikakvog problema da prepozna prijatelja u masi ljudi na pijaci ili da se osobe koju je upoznao samo jednom, pre više godina, na konferenciji u drugom gradu.

Za većinu ljudi takva situacija bi bila gotovo nemoguća, ali super-prepoznavači lica često primećuju sitne karakteristike kao što su oblik obrva, udaljenost očiju ili specifičan osmeh koji im omogućava trenutno prepoznavanje.

Kako ih mozak vodi

Istraživači sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju proučavali su 37 super-prepoznavača lica i 68 ljudi sa prosečnim sposobnostima prepoznavanja lica koristeći tehnologiju praćenja pokreta očiju. Cilj je bio da se izmeri gde i koliko dugo posmatraju različite delove lica.

Podaci su potom korišćeni u algoritmima dubokog učenja kako bi se otkrilo koje crte lica su najvažnije za prepoznavanje.

Šta ih izdvaja

Super-prepoznavači lica fokusiraju pažnju na najkarakterističnije crte lica koje najviše otkrivaju identitet osobe. Njihov pogled nije slučajan, već automatski traga za delovima lica koji nose najviše informacija.

Kada su ovi podaci iskorišćeni za „treniranje“ algoritama veštačke inteligencije, sistemi VI postali su precizniji u prepoznavanju lica nego kada su koristili podatke o prosečnim ljudima. Razlike u sposobnosti prepoznavanja lica mogu poticati čak na nivou mrežnjače, u samom načinu na koji vizuelne informacije ulaze u mozak.

Karikatura u očima super-prepoznavača

Jedan od zanimljivih zaključaka istraživanja je da super-prepoznavači lice vide kao karikaturu. Oni ne vide samo prosečne crte, već „preuveličavaju“ one delove lica koji najjasnije identifikuju osobu, slično kao kada crtač naglasi oči ili nos kako bi portret bio prepoznatljiviji.

Ovaj način posmatranja ne samo da objašnjava njihovu sposobnost, već ima i praktične implikacije za razvoj preciznijih algoritama za prepoznavanje lica.

Urođena sposobnost i buduće primene

Super-prepoznavači lica nisu „super-ljudi“ koji pamte svaki detalj, već ljudi čiji mozak na drugačiji način obrađuje vizuelne informacije. Istraživanja pokazuju da ova sposobnost ima jaku genetsku komponentu, što znači da je deo toga urođen, a ne samo rezultat prakse.

Razumevanje ovih mehanizama može pomoći da bolje razumemo mehanizme razmišljanja i da razvijamo preciznije tehnologije prepoznavanja lica, ali i da istražimo kako mozak obrađuje složene vizuelne informacije u svakodnevnom životu.

Zahvaljujući ovim saznanjima, možemo zamisliti budućnost u kojoj će sistemi VI, obučeni pomoću podataka od super-prepoznavača lica, pomagati u bezbednosti, zdravstvu ili pri identifikaciji osoba u velikim gužvama.