Uprkos novim istraživanjima o (ne)povezanosti sa kancerom – bez zelenog svetla za crveno meso

Godinama zdravstveni stručnjaci upozoravaju na oprez pri konzumiranju crvenog mesa, a istraživački ogranak Svetske zdravstvene organizacije za kancer klasifikovao ga je kao „verovatno kancerogeno za ljude“. Ali nova kontroverzna studija dovodi u pitanje taj stav, sugerišući da životinjski proteini mogu umanjiti smrtnost od raka.

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja funkcioniše u sklopu Svetske zdravstvene organizacije dugo je klasifikovala crveno meso, uključujući govedinu, svinjetinu, jagnjetinu i ovčetinu, kao „verovatno kancerogeno". Prerađeno meso poput slanine i kobasica klasifikovano je kao kancerogeno. Ovaj sud odražava rezultate višestrukih studija koje povezuju crveno meso sa kolorektalnim karcinomom, što čini osnovu saveta o ishrani za ograničavanje njegovog unosa.

Ipak, novo istraživanje kanadskog Univerziteta „Makmaster" sugeriše suprotno: da ljudi koji konzumiraju više životinjskih proteina zapravo mogu imati niže stope smrtnosti od raka. Ali, postoje neke važne „ograde" koje bi trebalo uzeti u obzir.

Metode studije sadrže važne nijanse koje komplikuju njene zaključke koji privlače pažnju javnosti. Umesto da se posebno bave ispitivanjem crvenog mesa, istraživači su analizirali konzumaciju „životinskih proteina“, široke kategorije koja obuhvata crveno meso, živinu, ribu, jaja i mlečne proizvode. Ova razlika je značajna jer se riba, posebno masne sorte poput skuše i sardina, upravo povezuju sa zaštitom od raka.

Grupisanjem svih životinjskih proteina zajedno, studija je možda uhvatila zaštitne efekte ribe i određenih mlečnih proizvoda, a da pritom nije eksplicitno dokazala bezbednost crvenog mesa.

Sami mlečni proizvodi predstavljaju jednu od složenih kockica mozaika u istraživanju raka. Neke studije sugerišu da smanjuju rizik od kolorektalnog karcinoma, a potencijalno povećavaju rizik od raka prostate. Ovi pomešani dokazi naglašavaju kako široka kategorija „životinskih proteina“ zamagljuje važne razlike između različitih vrsta hrane.

Razlika između prerađenog i neprerađenog mesa

Studija, koju je finansiralo Nacionalno udruženje stočara koji gaje govedinu, glavna američka lobistička grupa u toj industriji, sadrži nekoliko drugih ograničenja. Ključno je da istraživači nisu napravili razliku između prerađenog i neprerađenog mesa – razliku za koju su bezbrojne studije pokazale da je veoma važna.

Prerađeno meso poput slanine, kobasica i drugih proizvoda konstantno u istraživanjima i statistici pokazuje veći rizik od povezanosti sa rakom nego kada je reč o neobrađenom mesu.

Pored toga, istraživanje nije ispitivalo specifične vrste raka, što onemogućava utvrđivanje da li se. prema studiji – zaštitni efekti odnose na veći broj vrsta karcinoma, ili tek na određene vrste raka.

Zanimljivo je da je studija takođe ispitivala biljne proteine, uključujući one koje sadrže mahunarke, orašasti plodovi i proizvodi od soje poput tofua, i otkrila da nemaju jak zaštitni efekat protiv kancera. Ovaj nalaz je u suprotnosti sa prethodnim istraživanjima koja sugerišu da su biljni proteini povezani sa smanjenim rizikom i smrtnošću od raka, što je dodatno zakomplikovalo već zbunjujuću sliku.

Inače, ovi nalazi ne umanjuju utvrđene zdravstvene koristi biljne hrane, koja obezbeđuje vlakna, antioksidante i druga jedinjenja povezana sa smanjenim rizikom od bolesti.

Ključ leži u umerenosti

Čak i ako se zaključci studije o životinjskim proteinima pokažu tačnim, studiju ne treba tumačiti kao zeleno svetlo za neograničenu konzumaciju mesa.

Prekomerni unos crvenog mesa ostaje faktor povezan sa drugim ozbiljnim zdravstvenim stanjima, uključujući srčane bolesti i dijabetes. Ključ leži u umerenosti i ravnoteži, rekli su Ahmed Elbedivi, viši predavač kliničke biohemije i Nadin Vehida, viši predavač genetike i molekularne biologije sa Univerzitet Kingston.

Kontrodiktorna istraživanja ističu složenost naučnih procedura koje se odnose na uticaj ishrane na zdravlje, gde se izolovanje efekata pojedinačnih namirnica pokazuje izuzetno teškim.

„Ljudi ne jedu pojedinačne hranljive materije izolovano – oni konzumiraju složene kombinacije hrane kao deo širih obrazaca načina života. Važnije je fokusirati se na opšte obrasce ishrane nego se fokusirati na pojedinačne namirnice", objašnjavaju stručnjaci.

Uravnotežen pristup ishrani, koji sadrži raznovrsne izvore proteina, dovoljno povrća i voća i minimalno prerađenu hranu, ostaje put do optimalnog zdravlja koji je najviše zasnovan na dokazima.

Iako ova najnovija studija dodaje novu dimenziju debati o mesu, malo je verovatno da će biti poslednja reč. Kako naučni pristupi uticaju ishrane nastavljaju da se razvijaju, najrazumniji pristup ostaje najmanje dramatičan: umerenost, raznovrsnost i ravnoteža u svemu.