Skoro dva miliona godina stara vilica otkrivena u Gruziji mogući dokaz o prvim ljudima koji su napustili Afriku

Otkriće, koje je objavila Gruzijska nacionalne agencije za očuvanje kulturnog nasleđa, baca novo svetlo na evoluciju našeg roda i „očekuje se da otkrije razloge za migraciju ranih hominina iz Afrike“, rekao je arheolog Đorđi Bidzinašvili sa Državnog univerziteta Ilija u Tbilisiju za Lajv sajens.

Bidzinašvili od 2020. godine vodi iskopavanja na lokalitetu iz ranog kamenog doba Orozmani, oko 100 kilometara južno od Tbilisija, prestonice Gruzije. U tim ranim iskopavanjima, istraživači su pronašli kamene alate pored kostiju drevnih životinja, kao i jedan zub homo erektusa koji su otkopali 2022. godine.

Homo erektus je evoluirao pre oko dva miliona godina u Africi. Bio je prvi ljudski predak koji je napustio Afriku i istraživao delove Evrope, Azije i Okeanije. Najraniji fosilni dokazi ovog putovanja potiču sa lokaliteta Dmanisi, koji je udaljen svega 19 kilometara od Orozmanija.

U studiji iz 2011. godine, hemijsko datiranje tokova lave iznad Dmanisija i Orozmanija pokazalo je da su lokaliteti približno istog perioda – između 1,825 i 1,765 miliona godina starosti.

Iskopavanja u Dmanisiju tokom prethodne tri decenije otkrila su više od 100 fosilnih kostiju, uključujući pet lobanja. Ti skeleti su pokazali da su najraniji hominini koji su napustili Afriku bili znatno niži i imali manje mozgove od homo sapijensa.

Skeleti iz Dmanisija su u početku dobili naziv vrste homo georgikus, ali se danas uglavnom smatraju najranijim poznatim jedinkama homo erektusa u Evroaziji.

Do sada, fosili iz Orozmanija, koji uključuju samo jedan zub i jednu delimičnu vilicu, nisu brojni kao oni u Dmanisiju. „Pošto još nismo očistili vilicu, ona nije upoređena sa zubom iz Orozmanija iz 2022“, rekao je Bidzinašvili,

Ali otkriće fosila u Orozmaniju sugeriše da Dmanisi nije bio jedinstven lokalitet. Nekoliko ranih ljudskih grupa možda se naselilo na Kavkazu ubrzo nakon napuštanja Afrike.

„Vidimo da ovo kretanje ka Gruziji nije bio izolovan događaj, već je možda postojala šira rasprostranjenost homo erektusa“, rekla je Karen Baab, biološka antropološkinja sa Univerziteta Midvestern u Glendejlu, Arizona, koja nije učestvovala u istraživanju.

Naučnici sada pokušavaju da utvrde koji lokalitet je stariji.

„Dok ne dobijemo nove datume, ne možemo ni potvrditi ni demantovati da li su ljudski fosili iz Orozmanija stariji od onih iz Dmanisija ili su savremeni. Do kraja godine ćemo znati“, rekao je Bidzinašvili.