Pre 700 miliona godina Zemlja je postala snežna grudva, sada naučnici znaju zašto

Šta je, međutim, pokrenulo period naše planete poznat kao „Snežna grudva Zemlja“? Nova studija sugeriše da su hladna klima i masovne vulkanske erupcije stvorile povoljne uslove za takvu promenu.

Tada je planeta bila potpuno prekrivena ledom. Glečeri su se prostirali čak do tropskih predela, a ekvatorijalni regioni bili su hladni kao današnji Antarktik.

Život se održavao okupljajući se oko geotermalnih izvora i u džepovima tečne vode ispod ledenih pokrivača. Drevni slojevi stena ukazuju na to da je Zemlja više puta ušla u ovakvo snežno stanje.

Šta je, dakle, uzrokovalo tako ekstremno zahlađenje i kako se planeta vratila u tople uslove kakve danas poznajemo? Ta pitanja već decenijama zbunjuju naučnike.

Franklinske erupcije – koje su se desile pre oko 720 miliona godina – izbacile su ogromne količine stene iz Zemljine utrobe, u pojasu koji se protezao od današnje Aljaske, preko severne Kanade, pa sve do Grenlanda.

Slične masivne erupcije su se dogodile i u drugim periodima, ali ova se poklopila sa već hladnom klimom. U kombinaciji s nedostatkom biljaka (koje još nisu evoluirale), te erupcije su izložile ogromne površine svežeg stenja intenzivnim vremenskim uticajima.

Hemijske reakcije povezane s procesom trošenja stena uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere.

Modelovanjem klimatskog uticaja, istraživači su pokazali da je brza erozija na tako velikom području mogla da ukloni dovoljno ugljen-dioksida da Zemlju i gurne u stanje snežne lopte.

Otkrića, objavljena u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets, takođe pokazuju da slične vulkanske erupcije u drugim razdobljima istorije Zemlje nisu dovele do istog rezultata, jer su se desile u vreme toplije klime ili kada je biljni pokrivač usporavao proces erozije.