Venera pod lupom – lov na oblike života u toksičnoj atmosferi Zemljine sestre

Misiji iz Velike Britanije je cilj da jednom zauvek reši pitanje – da li postoji život na Veneri? Plan je da se na ovu planetu pošalje sonda u potrazi za mikroorganizmima – ne na površini, naravno, već u oblacima Venere.

Tokom poslednjih pet godina, naučnici su u oblacima Venere otkrili prisustvo fosfina i amonijaka – dva moguća pokazatelja biološke aktivnosti. Na Zemlji, oba gasa se proizvode isključivo biološkim procesima ili industrijskim aktivnostima, pa je njihovo poreklo na Veneri i dalje misterija.

S obzirom na gustu i otrovnu atmosferu, užarenu površinu i ogroman pritisak na Veneri, bujna industrijska ekonomija deluje kao vrlo malo verovatan uzrok.

Ako mogu na Zemlji, što ne bi na Veneri

Ali mikroorganizmi – koji na Zemlji preživljavaju i u najtoksičnijim i najtoplijim uslovima – možda bi mogli da opstanu u atmosferi Venere i proizvode ove gasove, smatraju istraživači.

„Naši najnoviji podaci pokazuju još više dokaza o prisustvu amonijaka na Veneri, uz potencijal da on postoji u nastanjivim delovima oblaka ove planete. Ne postoje poznati hemijski procesi koji bi mogli da objasne nastanak ni amonijaka ni fosfina, tako da je jedini način da saznamo šta ih zaista proizvodi – da odemo tamo“, izjavila je Džejn Grivs, astronom sa Univerziteta u Kardifu.

Na Nacionalnom astronomskom skupu Kraljevskog astronomskog društva u Velikoj Britaniji, istraživači sa Univerziteta u Kardifu predstavili su svoj plan za traženje i mapiranje fosfina, amonijaka i drugih gasova bogatih vodonikom, koji bi mogli ukazivati na prisustvo mikroorganizama na „Zemljinoj sestri“.

Fosfin detektovan samo noću

Misija, pod nazivom "Venus Explorer for Reduced Vapours in the Environment" (VERVE), odnosno Istraživač Venere za smanjene pare u atmosferi, predviđa slanje male sonde veličine "CubeSat", koja će putovati u okviru većeg programa Evropske svemirske agencije, namenjenog ispitivanju površine i unutrašnjosti Venere. Lansiranje je planirano za 2031. godinu. Po dolasku, VERVE će se odvojiti i samostalno istraživati atmosferu.

Prvo otkriće fosfina u oblacima Venere dogodilo se 2020. godine, ali je bilo kontroverzno jer kasnija merenja nisu uspela da ga potvrde.

Međutim, kasniji projekat JCMT–Venus, koji je koristio teleskop „Džejms Klark Maksvel” na Havajima, ponudio je objašnjenje za ta neslaganja.

Naučnici su pratili fosfin tokom vremena i otkrili da je detektovan samo noću – jer ga sunčeva svetlost razgrađuje. Takođe su uočili da se količina tog gasa u atmosferi Venere vremenom menja.

Pedeset kilometara iznad površine Venere

Prošle godine, na istom astronomskom skupu, istraživači su takođe prijavili otkriće amonijaka u atmosferi Venere.

Iako površinska temperatura Venere dostiže oko 450 stepeni Celzijusa, uslovi postaju znatno povoljniji na oko 50 kilometara iznad površine, gde temperature variraju između 30 i 70 stepeni.

Istraživači veruju da bi ekstremofili – mikroorganizmi poput onih koji žive u hidrotermalnim izvorima i dubokim okeanskim rovovima na Zemlji – mogli da prežive u takvom okruženju.