Nauka na granici etike – kontroverzni projekat stvaranja ljudskog genoma u laboratoriji dobio zeleno svetlo

Najveća medicinska humanitarna fondacija na svetu "Wellcome Trust" dala je početnu donaciju od 10 miliona funti za pokretanje projekta i navodi da on ima potencijal da donese više koristi nego štete, ubrzavajući razvoj terapija za mnoge neizlečive bolesti.

Dr Džulijan Sejl iz Laboratorije za molekularnu biologiju pri Savetu za medicinska istraživanja u Kembridžu, koji učestvuje u projektu, izjavio je za Bi-Bi-Si da je ovo „naredni džinovski korak u biologiji“.

„Nebo je granica. Govorimo o terapijama koje će poboljšati život ljudi kako stare, omogućiti zdravije starenje s manje bolesti, Namera nam je da ovim pristupom stvorimo ćelije otporne na bolesti koje možemo koristiti za obnavljanje oštećenih organa — na primer, jetre, srca, pa čak i imunog sistema“, rekao je Sejl.

Ali kritičari strahuju da ovo istraživanje otvara vrata neetičnim naučnicima koji bi mogli da pokušaju da stvore „poboljšane“ ili modifikovane ljude.

Ljudski bar-kod

Bi-Bi-Si je dobio detalje projekte povodom 25. godišnjice završetka „Projekta ljudskog genoma“, koji je prvi mapirao molekule u ljudskoj DNK, a takođe je u velikoj meri bio finansiran od strane fondacije “Wellcome Trust”.

Svaka ćelija u našem telu sadrži molekul DNK, koji nosi genetičke informacije potrebne za njeno funkcionisanje.

DNK se sastoji od samo četiri manja gradivna bloka — A, G, C i T — koji se ponavljaju u različitim kombinacijama. Zadivljujuće je to što ovi elementi sadrže sve genetičke podatke koji nas fizički čine time što jesmo.

„Projekat ljudskog genoma“ omogućio je naučnicima da pročitaju sve ljudske gene kao bar-kod. Novi projekat, nazvan „Sintetički ljudski genom“, predstavlja ogroman korak dalje — omogućiće istraživačima ne samo da čitaju DNK, već i da je grade — možda jednog dana i u potpunosti — molekul po molekul, od samog početka.

Pravljenje hromozoma

Prvi cilj naučnika je da razviju metode za stvaranje sve većih delova ljudske DNK, do momenta kada budu mogli sintetički da izgrade čitav hromozom. Hromozomi sadrže gene koji upravljaju razvojem, popravkom i održavanjem organizma.

Oni će zatim biti korišćeni za istraživanje i eksperimente, kako bi se bolje razumelo kako geni i DNK regulišu rad našeg tela.

Mnoge bolesti nastaju kada ti geni prestanu da funkcionišu pravilno, pa bi studije mogle dovesti do boljih terapija, kaže prof. Metju Herls, direktor Instituta "Wellcome Sanger", koji je sekvencirao najveći deo ljudskog genoma.

„Gradeći DNK od nule možemo ispitati kako DNK zaista funkcioniše i testirati nove teorije, jer trenutno to možemo raditi samo tako što vršimo izmene u već postojećoj DNK u živim sistemima.“

Rad na projektu biće ograničen na laboratorijske uslove — u epruvetama i posudama — i neće biti pokušaja da se stvori sintetički život. Ipak, tehnologija će dati istraživačima neviđenu kontrolu nad ljudskim biološkim sistemima.

Strah od zloupotrebe

I iako je fokus projekta na medicinskim koristima, ništa ne sprečava neetične naučnike da ovu tehnologiju zloupotrebe.

Mogli bi, na primer, pokušati da stvore biološko oružje, poboljšane ljude ili čak bića koja sadrže ljudsku DNK, upozorava prof. Bil Ernšo, ugledni genetičar sa Univerziteta u Edinburgu, koji je osmislio metod za stvaranje veštačkih hromozoma.

„Duh je već pušten iz boce. Možemo postaviti ograničenja sada, ali ako neka organizacija koja ima pristup odgovarajućoj opremi poželi da sintetiše bilo šta — ne mislim da bismo mogli da ih zaustavimo“, rekao je za Bi-Bi-Si.

Doktorka Pet Tomas ističe da je zabrinuta zbog toga kako bi zdravstvene kompanije mogle komercijalizovati tehnologiju koja proizilazi iz istraživanja.

„Ako uspemo da stvorimo sintetičke delove tela ili čak sintetičke ljude, ko će ih posedovati? I ko će posedovati podatke o tim kreacijama?“, navodi Tomasova.