Naučnici otkrili da su mnogi svici sa Mrtvog mora možda stariji nego što se mislilo

Mnogi svici sa Mrtvog mora mogli bi biti stariji nego što se ranije mislilo, a neki biblijski tekstovi datiraju iz vremena njihovih originalnih autora, kažu istraživači.

Prve od drevnih svitaka otkrili su beduinski pastiri u pećinama Kumran u Judejskoj pustinji sredinom 20. veka. Rukopisi se kreću od pravnih dokumenata do delova hebrejske Biblije, a smatra se da datiraju iz perioda od trećeg veka pre nove ere do drugog veka nove ere.

Otkriće svitaka sa Mrtvog mora iz drevne Judeje, uglavnom napisanih aramejskim/hebrejskim pismom, fundamentalno je promenilo naše znanje o jevrejskom i hrišćanskom poreklu. 

Istraživači su sada koristeći veštačku inteligenciju želeli da steknu nove uvide u datume pojedinačnih svitaka – a njihovi nalazi, za koje stručnjaci ukazuju da bi mogli da dovedu u pitanje ideje o tome kada, gde i ko ih je napisao.

„To je kao vremenska mašina. Dakle, sada možemo da se povežemo sa ovim ljudima od pre dve hiljade godina i sada ih možemo mnogo bolje smestiti u to vreme“, navodi prof. Mladen Popović, prvi autor istraživanja sa Univerziteta u Groningenu u Holandiji.

Iako su neki svici datirani radiokarbonskim metodom devedesetih, Popović napominje da se naučnici tada nisu bavili problemom kontaminacije ricinusovim uljem – supstancom koja je primenjena pedesetih kako bi pomogla paleografima da čitaju rukopise, ali koja je mogla da iskrivi rezultate.

Pored toga, mnogi svici su datirani samo analizom rukopisa.

U studiji objavljenoj u časopisu Plos One, tim naučnika navodi kako su obavili radiokarbonsko datiranje 30 uzoraka iz različitih rukopisa pronađenih na četiri lokacije, za koje se smatra da obuhvataju pet vekova. Ključno je da je tim prvo očistio uzorke kako bi uklonio kontaminaciju ricinusovim uljem.

Istraživači su uspešno datirali radiokarbonskim metodom 27 uzoraka, otkrivši da su, dva mlađa nego što je ukazivala analiza rukopisa, drugi mnogi stariji.

Između ostalog, istraživači su otkrili da su dva različita stila pisanja, poznata kao hasmonejsko i herodovsko pismo, koegzistirala mnogo duže nego što se ranije mislilo, dok je uzorak iz rukopisa pod nazivom 4Q114 – koji sadrži stihove iz Knjige proroka Danila – bio stariji nego što je tvrdila tradicionalna paleografija.

„Ranije je datiran na kraj drugog veka pre nove ere, generaciju nakon autora Knjige proroka Danila. Sada se našom studijom vraćamo u vreme kada je autor živeo“, dodaje Popović.

Tim je zatim koristio mašinskim učenjem obučio veštačku inteligenciju kako bi napravili model koji su nazvali Enoh – po biblijskoj ličnosti povezanoj sa naučnim znanjem.

Tim je obučio Enoha tako što mu je ubacio 62 digitalne slike tragova mastila iz 24 radiokarbonsko datiranih rukopisa, zajedno sa datumima dobijenim analizom ugljenikom-14.

Zatim su verifikovali model prikazujući Enohu dodatnih 13 slika iz istih rukopisa. U 85% slučajeva model je rukopise datirao u skladu sa radiokarbonskim datumima, a u mnogim slučajevima je procenio manji raspon verovatnih datuma nego što je dobijeno samo radiokarbonskim datiranjem.

„Ono što smo stvorili je veoma robustan alat koji je empirijski zasnovan – zasnovan na fizici i geometriji“, ističe Popović.

Kada su Enohu predstavljene slike iz 135 nedatiranih rukopisa koje ranije nije video, on je realno datirao 79% njih – prema proceni stručnjaka paleografa.

Popović je dodaje da su one Enohove procene koji su smatrane nerealnim možda bile posledica problematičnih podatka, kao što su slike lošeg kvaliteta.

Sistem je već doveo do novih uvida, uključujući i da primerak biblijske Knjige Propovednika potiče iz vremena pretpostavljenog autora knjige.

Popović ističe i da se sada zahvaljujući Enohu starost ostalih svitaka sada može otkriti bez radiokarbonskog datiranja – procesa koji zahteva uništavanje malih uzoraka.

„Postoji više od hiljadu rukopisa svitaka sa Mrtvog mora, tako da je naša studija prvi, ali značajan korak, koji otvara vrata ka dobu koje otvara vrata novim mogućnostima za istraživanje“, rekao je on.

Profesorka Džoan Tejlor sa Kings koledža u Londonu ističe da će rezultati imati veliki uticaj na studije Kumranskih rukopisa.

„Ovi rezultati znače da većina rukopisa pronađenih u pećinama blizu Kumrana nije napisana na lokalitetu Kumran, koji nije bio naseljen.“

Međutim, dr Metju Kolins sa Univerziteta u Česteru upozorio je da radiokarbonsko datiranje baca svetlo samo na starost pergamenta, a ne i na to kada je na njemu pisano, dok su se postavljala i pitanje o tome koliko je stilski reprezentativan mali broj uzoraka za različite vremenske periode.

„Sve u svemu, ovo je važna i dobrodošla studija, koja nam može pružiti značajan novi alat u našem arsenalu za datiranje ovih tekstova“, smatra prof. Kolins. „Ipak, to je studija koju treba usvojiti sa oprezom i u pažljivoj kombinaciji sa drugim dokazima.“