Rapidna geologija – industrijski otpad formira nove stene za samo nekoliko decenija

Istraživači sa Univerziteta u Glazgovu otkrili su da je šljaka u Zapadnoj Kumbriji za samo 35 godina formirala novu vrstu stena.

U studiji objavljenoj u časopisu Džiolodži (Geology), stručnjaci tvrde da su prvi koji su u potpunosti dokumentivali i datirali „rapidni antropoklastični ciklus stena“ – značajno ubrzani ciklus formiranja stena koji u sebe uključuje materijal koji je čovek napravio.

Ukazuju da ovaj fenomen narušava i nanosi štetu ekosistemima i biodiverzitetu na sličnim lokalitetima za industrijski otpad širom sveta.

„Kada otpad prvi put bacite, on je rastresit i može da se pomera po potrebi. Ono što smo pokazali jeste da nemamo vremena koliko smo mislili da pronađemo rešenje za taj otpad ili da ga odložimo negde gde će imati minimalan uticaj na prirodi. Umesto toga, imamo samo nekoliko decenija pre nego što se pretvori u stene, koje su mnogo teže za rukovanje“, kaže koautorka studije Amanda Oven.

Tokom 19. i 20. veka, Dervent Houv u Zapadnoj Kumbriji je imao tešku industriju sa železarama i čeličanama. Ukupno 27 miliona kubnih metara šljake i otpada pretvoreno je u litice duž obale, gde su ove čudne formacije zapale za oči Ovenove i njenih kolega.

Analizirajući 13 lokacija duž obale, stručnjaci su zaključili da šljaka sadrži kalcijum, magnezijum, gvožđe i mangan. Izložena morskoj vodi i vazduhu zbog procesa erozije, ovi reaktivni elementi stvorili su prirodan cement, poput brusita, kalcita i goetita.

„Ono što je fascinantno ovde jeste što smo pronašli sve ove materijale ostale iza čoveka koji su se inkorporirali u prirodni sistem i pretvorili se u kamen tokom samo nekoliko decenija. To je promenilo i naše razumevanje o tome kako se stene formiraju i ukazuje da će otpad koji smo proizveli u stvaranju modernog sveta imali nepovratan uticaj na našu budućnost“, ističe Ovenova.

Baš zato što šljaka očigledno ima sve potrebne sastojke da u prisustvu morske vode i vazduha stvori stene, koautor studije Dejvid Braun siguran je da se isti proces dešava u priobalnim delovima širom sveta.

„Bilo da se radi o Engleskoj i negde drugde, brzo pojavljivanje stena može fundamentalno da utiče na ekosisteme. Trenutno, ovakvi procesi uopšte nisu uzeti u našim modelima erozije i upravljanja zemljištem, što je ključno u budućem prilagođavanju klimatskim promenama“, dodaje Braun.