Najveća struktura u kosmosu je još veća nego što smo mislili, Veliki zid prkosi kosmološkom principu

Novo istraživanje i analiza raspoređenosti moćnih eksplozija i oslobađanja gama zraka ukazuje da je „Herkules-korona borealis veliki zid“, ogromno jato galaksija prethodno procenjeno da je dugačko 10 milijardi svetlosnih godina, čak 50 odsto veće.

Ne samo da je teško zamisliti i uopšte razumeti da takva struktura postoji, ali ona predstavlja izazov po naše razumevanje univerzuma.

„Herkules-korona borealis veliki zid“, odnosno skraćeno Veliki zid, otkrivena je pre više od deset godina kada su astronomi primetili da se u tom delu univerzuma praskovi gama-zraka dešavaju u mnogo većoj koncentraciji od očekivane.

Praskovi gama-zraka su najmoćnije eksplozije u svemiru, koji se dešavaju samo tokom ekstremnih događaja, poput urušavanja zvezdanih jezgara, rađanja crnih rupa ili sudara neutronskih zvezda.

Pošto se crne rupe i neutronske zvezde formiraju iz masivnih zvezda, praskovi gama-zraka se povezuju sa velikim populacijama masivnih zvezda koje se uobičajeno mogu pronaći u galaksijama.

Pošto su izuzetno svetli, praskovi gama-zraka mogu da se posmatraju sa ogromnih udaljenosti i njihova koncentracija može da se iskoristi da se mapiraju jata galaksija. Proučavanje 283 praska gama-zraka je dovelo i do otkrića Velikog zida 2014. godine.

Sada su naučnici koji su ga otkrili se pridružili većem timukako bi detaljnije prostudirali i dobili precizniju predstavu o razmerama Velikog zida.

Pažljivo su analizirali 542 praska gama-zraka, a njihovi rezultati su pokazali da je ukupna dužina strukture oko 15 milijardi svetlosnih godina. Ovo je još impresivnije kada se ima u vidu da je dužina poznatog univerzuma 93 milijarde svetlosnih godina.

Kosmološki princip naišao na Veliki zid

Njihovi nalazi su doveli do toga da samo postojanje Velikog zida predstavlja još veći naučni problem nego ranije.

Ponajviše zbog toga što je naš standardni model evolucije univerzuma zasnovan na Kosmološkom principu – da je kosmos u velikim razmerama beskonačan i homogen u svim pravcima.

Sama činjenica da postoje strukture u svemiru veće od 1,2 milijardi svetlosnih godina predstavlja nedoslednost u pretpostavci o homogenosti kosmosa. Veliki zid sa oko 15 milijardi svetlosnih godina je ogromna nedoslednost.

Prethodno, samo postojanje Velikog zida je bilo predmet debate i osporavanja. Novi rezultati, međutim, pokazuju dokaze da ova struktura nije statistička fluktuacija i greška. Čini se itekako stvarna. A šta će nam otkriti o univerzumu i njegovom razvoju ostaje da se istraži.