Naučnici otkrili najjače dokaze o životu van planete Zemlje

Tim sa Kembridža koji proučava atmosferu planete koja je dobila naziv K2-18b otkrio je znake prisustva molekula koje na Zemlji proizvode jednostavni organizmi. Hemikalije povezane sa životom u atmosferi planete detektovane su pomoću Nasinog svemirskog teleskopa „Džejms Veb“. Astronomi ipak naglašavaju da je potrebno više podataka da bi se ovi rezultati potvrdili.

Profesor Niki Madusudan, koji upravlja studijom iz laboratorije na Institutu za astronomiju Univerziteta Kembridž, nada se da će uskoro dobiti čvrste dokaze o još jednom „živom svetu“.

„Ovo je najjači dokaz do sada da postoji život i van Zemlje. Mogu da kažem da je realno da ćemo da potvrdimo informaciju u roku od jedne do dve godine“, izjavio je vođa studije.

Grupa naučnika sa Kembridža je otkrila da atmosfera planete koju analiziraju izgleda sadrži najmanje jedan od dva molekula koja su povezana sa životom: dimetil sulfid (DMS) i dimetil disulfid (DMDS). Na Zemlji, te gasove proizvode morski fitoplankton i bakterije.

Profesor Madusudan je rekao da je iznenađen koliko je materijala, kao što je gas u atmosferi, otkriveno tokom samo jedne sesije posmatranja.

„Procenjena količina gasa u atmosferi ove planete je nekoliko hiljada puta veća od one koju imamo na Zemlji. Dakle, ako je povezanost takve atmosfere sa životom stvarna, onda je zaključak da ta planeta vrvi, ili će vrveti od života“, dodao je profesor i istakao: „Ako potvrdimo da postoji život na K2-18b, to bi u osnovi trebalo da potvrdi da je život veoma čest u galaksiji".

„Ali, ako možda verovatno"...

U ovoj fazi istraživanja ima mnogo „ako“ i „ali“, kao što i tim okupljen oko profesora Madusudana otvoreno priznaje.

Prvo, istraživači moraju biti oko 99,99999% sigurni da su njihovi rezultati tačni, i da njihovo otkriće nije rezultat jednog sporadičnog analiziranja, posmatranja i očitavanja podataka. U naučnom žargonu, za takav rezultat se kaže da je „pet sigma“.

Najnoviji rezultati imaju vrednost od tek tri sigma, odnosno 99,7%, što naravno zvuči mnogo, ali nije dovoljno da ubedi naučnu zajednicu.

Ipak, i to je mnogo više od rezultata od jedne sigme od 68 odsto, koji je tim dobio pre 18 meseci, što je u to vreme dočekano sa mnogo skepticizma.

„Čak i u slučaju da tim istraživača sa Kembridža dobije rezultat od pet sigma, to neće biti konačan dokaz da život postoji na toj planeti“, kaže profesorka Ketrin Hejmans sa Univerziteta u Edinburgu, koji je nezavisan od istraživačkog tima Kembridža. „Čak i sa tom sigurnošću, još postoji pitanje porekla tog gasa“, rekla je za Bi-Bi-Si.

„Na Zemlji ga proizvode mikroorganizmi u okeanu, ali čak i sa nekom vrstom savršenih podataka, ne možemo sa sigurnošću reći da je materijal biološkog porekla u svetu koji je van Zemlje, jer se mnogo čudnih stvari dešava u Univerzumu. Ne znamo koja bi druga geološka aktivnost mogla da se dešava na toj planeti koja bi mogla da proizvede molekule koji su naučnicima osnovni dokaz“, smatra profesorka Hejmans.

Tim sa Kembridža se slaže sa tim stavom; oni rade sa kolegama kako bi utvrdili da li se pomenuti molekuli DMS i DMDS mogu proizvesti na neorganski način i to u laboratoriji.

Neverne Tome ili oprez struke

Druge istraživačke grupe su iznele alternativna, objašnjenja za podatke dobijene sa planete K2-18b. Postoji jaka naučna debata ne samo o tome da li su DMS i DMDS prisutni, već i uošte o sastavu planete.

„Mnogi istraživači zaključuju da ta planeta ima ogroman okean jer je primentno odsustvo amonijaka u njenoj atmosferi. Njihova teorija je da amonijak apsorbuje ogromno vodeno telo ispod, što bi bilo objašnjenje za okean. Ali to bi se podjednako moglo objasniti i ogromnim količnama rastopljenih stena, koji sasvim suprotno -  onemogućavaju život“, kaže profesor Oliver Šortl sa Univerziteta Kembridž.

„Sve što znamo o planetama koje kruže oko drugih zvezda dolazi od male količine svetlosti koju posmatramo, i to je neverovatno slab signal ili izvor podataka koji možemo da očitamo, ne samo kada su  znaci života u pitanju, već i za sve ostalo. Za K2-18b, deo naučne debate je još na nivou razmatranja strukture planete“, dodao je.

Zagrevanje debate

Dr Nikolas Vogan iz Nasinog istraživačkog centra „Ejms“ ima još jednu interpretaciju podataka. On je objavio istraživanje koje sugeriše da je K2-18b mini gasni gigant bez površine koja bi se očekivala za planetu na kojoj treba da ima života.

Obe interpretacije su takođe osporene od strane drugih grupa naučnika na osnovu toga što nisu u skladu sa podacima koje daje teleskop „Džejms Veb“ što pojačava već snažnu naučnu debatu oko K2-18b.

Profesor Madusudan priznaje da ima mnogo velikih prepreka do odgovora na jedno od najvećih pitanja nauke, odnosno o tome ima li života van naše planete.

Veruje da su on i njegov tim na dobrom putu: „Narednih decenija, možda ćemo se osvrnuti na ovo vreme kada smo prepoznali momenat kada nam se drugi živi svet približio. Ovo bi mogla biti prekretnica, za odgovorna veliko pitanje o tome da li smo sami u univerzumu“.

Inače, nedavno je novi model mašinskog učenja predvideo je da u Mlečnom putu ima 44 planete nalik Zemlji, a stručnjaci iz Švajcarske kažu da je njihov algoritam 99 odsto precizan.

Istraživanje je objavljeno u časopisu The Astrophysical Journal Letters.