Iznenađujuće otkriće: I miševi pružaju prvu pomoć „usta na usta“ drugarima u nevolji

Iako „prva pomoć" kod glodara izgleda agresivnije u odnosu na ljudsku verziju ove prakse, glodarima uključuje više ujeda nego ljudska verzija, neurolog sa Univerziteta Južne Kalifornije Vendžian San i njegove kolege otkrili su da je tehnik koju koriste miševi a koja podrazumeva „vučenje“ jezika, zapravo proširila njihove disajne puteve omogućavajući glodaru-pacijentu da se brže oporavi.

Nedavna studija je takođe pokazala i identifikovala neuronsko kolo koje povezuje povlačenje jezika sa brzim reagovanjem i buđenjem kod miševa koji su bili pod anestezijom.

Slično ponašanje spasavanja je ranije dokumentovano kod sisara sa većim mozgom poput delfina i slonova, dok to ponašanje kod glodara nije proučavano, kao ni kod manjih sisara.

Ne možemo sa sigurnošću reći da li miševi svesno i sa namerom kreću u akciju da pomognu pripadnicima svoje vrste koji su u problemu, kažu istraživači.

„Ipak, dokazi do kojih se došlo tokom posmatranja, i koji nam govore da miševi pokušavaju i pet dana zaredom da pomognu i pruže prvu pomoć drugom mišu, sugerišu da je ta vrsta reanimacije malo verovatno tek sporedni efekat radoznalosti“, tvrdi San.

Faktor familijarnosti

Istraživači su takođe otkrili da je veća verovatnoća da će miševi pokušati reanimaciju na miševima koji su im poznati, u odnosu na one sa kojima ranije nisu bili u kontaktu.

„Ta pristrasnost poput odnosa u familiji nam govori da životinja ipak ne reaguje tek na neki refleksivan način na stimuluse koje vidi“, rekao je neuro-naučnik sa Univerziteta u Toledu Džejms Burket, koji nije bio uključen u studiju.

„Miševi zapravo uzimaju u obzir aspekte čitave situacije i identitet životinje kada formiraju svoj odgovor, odnosno reakciju koja se ogleda u pokušaju spasavanja", dodao je Burket.

U seriji eksperimenata, San i njegov tim su analizirali ponašanje miševa u kavezima sa drugim, mrtvim, onesvešćenim ili nepokretnim miševima, od kojih su neki bili poznati potencijalnom „mišu spasiocu”, a drugi su im bili potpuni stranci.

U 50 odsto svih slučajeva, zdrav miš je počeo sa metodom oživljavanja koja podrazumeva izvlačenje jezika iz usta miševa kojima je bila potrebna pomoć. Pomoć je dala rezultate pa su miševi ubrzo uspeli da se oporave i ponovo počnu da hodaju

„Oni počinju sa njuškanjem, a a zatim i sa veoma intenzivnom fizičkom interakcijom koristeći jezik“, objasnio je fiziolog sa Univerziteta Južne Kalifornije Li Đang.

Tačno znaju kome je potrebna pomoć

U 80 odsto slučajeva, miš spasilac je uklonio predmet koji su naučnici stavili u usta miša pod anestezijom. Takođe, pokušavali su reanimacije na mrtvim miševima, ali ne i na onima koji samo spavaju.

U trećoj studiji, istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu otkrili su da se, kada se miševi nađu u blizini pripadnika svoje vrste koji ne daje znake života, kod njih javi jaka reakcija u određenom delu mozga.

S druge strane, tim naučnika koji su vođeni istraživačem Sanom, primetio je tokom istraživanja da miš kreće u akciju reanimacije onda kada oseti stres, što sugeriše da su ponašanja „prve pomoći“ različita.

San i njegov tim su tako u svojoj studiji kao okidač za prvu pomoć identifikovali povećanje nivoa oksitocina, hormona društvenog vezivanja, što ima veze sa drugim regionom mozga u odnosu na one koji su se u istoj situaciji aktivirali kod miševa analiziranih u drugom eksperimentu.

U svakom slučaju, poznato je da su ta dva regiona mozga uključena u kontrolu ponašanja kao što je osećaj brige i ponašanje u skladu sa tim.:

„Naši nalazi doprinose dokazima da mnoge vrste dele impuls da se pomogne drugima u stanju ekstremne nevolje”, zaključuju istraživači iz oblasti neurologije Vilijam Širan i Zoi Donaldson u komentarima o navedenim studijama.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.