Akademik Arutjun Avetisjan: Veštačka inteligencija nije obična informaciona tehnologija

Akademik Avetisijan napominje da partnerstvo sa Univerzitetom u Beogradu traje već pet godina i da je još od 2019. godine potpisan sporazum, ali je pandemija kovida i neki drugi problemi usporila delotvorniju saradnju.

„Nivo nauke u Srbiji je dosta visok i juče smo se sastali na Maštinskom fakultetu, na Fizičkom fakultetu. Razmatrali smo zajedničke projekte, na primer u oblasti digitalne medicine. Vaši naučnici su prikupili značajnu količinu podataka i sada radimo na modelima mašinskog učenja u određenim oblastima digitalne medicine, na primer“, ističe akademik.

Profesor Avetisjan dodaje da se treba oslanjati na velikane iz prošlosti, kao što su Tesla ili veliki ruski naučnik Holmogorov, ali da je izuzetno važno danas naći zajedičke dodirne tačke i omogućiti novom pokoljenju i nekim novim naučnicima da se probiju.

Na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Avetisijan će danas održati seminar o projektima veštačke inteligencije kojima on rukovodi.

Veštačka inteligencija je sveprisutna

„Danas je veštačka inteligencija već svuda, tako da nije potrebno nikoga ubeđivati da je potrebno uvesti je. Inače, na Matematičkom institutu smo bili pre pet godina i smatram da je jedan od najboljih. Želim da prenesem naše znanje u oblasti veštačke inteligencije jer medicina, poljoprivreda, državna uprava, međunarodni odnosi, analitički sistemi – svuda će se uvoditi veštačka inteligencija“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Međutim, ističe akademik, potrebno je obezbediti visok nivo poverenja u tehnologiju i njenu bezbednost i društveno-humanitarni aspekt, jer veštačka inteligencija nije samo obična informaciono-komunikaciona tehnologija. Ona utiče na sve nas i zato je neophodan ozbiljan pristup bavljenja tom tehnologijom.

„Imamo istorijsko iskustvo, radili smo na bezbednom razvijanju običnih programa. Od 2021. osnovan je Centar za veštačku inteligenciju Rusije, jedan od šest centara koje je država ostovala i naša vlada i mi smo odgovorni upravo za poverenje prema veštačkoj inteligenciji i želimo da podelim svoje iskustva iz sve oblasti i da pozovem naše srpske prijatelji da učestvuju u tim radovima.“

Neophodna regulativa i globalna saradnja

U celom svetu, u Evropskoj uniji i u Americi, donosese zakonski propisi o generativnoj veštačkoj iteligenciji. Neophodni su regulativni mehanizmi kako bi država mogla da kontroliše, a stvaranje takvih tehnologija zahteva ozbiljno uključivanje matematičkih znanja i u Rusiji se to obavlja u saradnji sa najboljim matematičkim institutom, ističe akademik Avetisjan.

„Veoma je važno u savremenom svetu da se ne zatvaramo. Nemoguće je odgovoriti na globalne izazove u okviru jedne zemlje, čak iako je ta zemlja najmoćnija na svetu. Globalni izazovi zahtevaju zjedničko delovanje. Zato moramo da radimo zajedno. Ne samo Srbija i Rusija, već ceo svet mora da zajednički stvara te tehnologije. Nadam se da ćemo organizovati tu zajedničku delatnost sa našim srpskim prijateljima i kolegama.“

Akademik Arutjun Avetisjan je već održao seminar na Fakultetu organizacionih nauka, a osim na Matematičkom institutu SANU, održaće predavanje i na Mašinskom i Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na Računarskom fakultetu Univerziteta Union.

Memorijal Viktor Ivanikov

Povod za dolazak akademika Avetisjana je i organizacija naučnog skupa posvećenog jednom od najvećih ruskih naučnika u oblasti informatike, Vikora Ivankova. Ove godine će se memorijalo držati u Vrdniku, a svake godine okuplja stotinu naučnika iz te oblasti.

„On je stvorio naš Institut i ove godine proslavljamo 30 godine našeg instituta. On potiče iz škole akademika Lebedeva. To su ljudi koji su stvorili BESM-6 koji se predstavlja u Muzeju nauke u Londonu uporedno s najboljim svetskim analognim sistemima. Postoji i članak engleskog profesora o tome da ne veruje da su Rusi zaostajali u vreme Hladnog rata, jer je to mašina iz 1968. godine“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Danas Institut nosi njegovo ime, a konferencije se održavaju u raznim gradovima. Poslednja je upriličena u Velikom Novgorodu, pre toga u Jermeniji. Na ovim skupovima obično prisustvuje oko 300-400 naučnika i razmatraju se najnapredniji pravci razvoja, dele se najnaprednije tehnologije.

„Imamo mnogo toga da ponudimo i mislim da će to biti zanimljivo, ne samo ljudima koji pišu članke tog nivova, već i studentima, jer naša ideja je da konferencija bude otvorena, apsolutno, i besplatna za učesnike i da tamo dođe do te hemije u međusobnoj komunikaciji. Zbog toga to radimo i za moj tim je to veoma važno i želeo bih da ih dovedemo ovamo, jer mnogi od njih nisu bili u Srbiji. Ne samo da razgovaraju sa naučnicima, već i da posete manastire i da vide kako ovde ljudi žive. Nauka je važna, ali važne su i emocije“, navodi akademik Arutjun Avetisjan na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.