Kometu veka moći ćemo da vidimo samo još nekoliko dana

Kometa je poslednjih dana, tokom sredine oktobra, bila vidljiva golim okom jer ima visoku magnitudu, a pre svega nukleus i prilično veliki rep, objašnjava Slobodan Bubnjević.

„Ono što je najveći problem u velikim gradovima je svetlosno zagađenje, dakle gradovi su jako asvetljeni pa realno slabo šta može uopšte se vidi na nebu. Ali, s druge strane, ovu kometu jeste moguće videti sa malo zaklonjenih mesta, sa višeg terena, iz oblakodera, ako na nebu nema oblaka“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Kometa je 27. septembra prošla kroz tačku najbližu Suncu i negde od 8-9. oktobra je vidljiva vrlo jasno na nebu golim okom. Pošto je kometa osvetljena Suncem, ona se pojavljuje na zapadnom delu neba neposredno nakon što Sunce zađe, a početkom oktobra je mogla da se vidi u ranim jutarnjim časovima.

„Dakle, ako znate da razaznate Veneru, to jest Zvezdu Danicu, na Zapadu, u to doba, negde u njenoj blizini, otprilike kada ispržite ruku u dužini ljudske šake, na toj udaljenosti može da se vidi rep, vrlo jasno ukoliko nema oblaka. Može da se vidi golim okom, a najbolje dvogledom“, dodaje Bubnjević.

Kometa može da se vidi još samo par dana, s obzirom na to da je svoj maksimum dostigla pre više od sedam dana.

U suštini mi vidimo kometin rep, gas koji je izbačen iz njenog nukleusa. To su ogromne količine gasa i sitnih čestica osvetljene sunčevom svetlošću.

Kometa je u astronomskoj nomenklaturi nazvana C2023A3 i otkrivena je prošle godine, navodi Bubnjević. Došla je iz Ortovog oblaka koji je prepun kometa koje povremeno prođu kroz Sunčev sistem. 

„Ona je tu, u Sunčevom sistemu, ali je nismo prepoznali. Kineski automatski teleskop ju je prepoznao početkom prošle godine. I ustanovljeno da njen period pojavljivanja ogroman i da ga nije tako lako ustanoviti. On prevazilazi čak i tih pomenutih 80.000 godina, ali pošto su prvi napisi o njoj bili povezani sa tim perodom, onda je neko rekao da su neandertalci imali prilike da je vide, što naravno ne može da se dokaže“, naglašava fizičar.

Činjenica je jedino da ona nije viđena otkada ljudi beleže astronomske pojave.

Ovi objekti su izuzetno bledi i jako udaljeni, ali i pored toga u Ortovom oblaku je dosta objekata identifikovano. Međutim, ovo su objekti sačinjeni od leda veličine od par kilometara ili par desetina kilometara, koji sa ranije postojećim teleskopima nisu mogli da se vide.

„Komete su inače objekti kao i sve u Sunčevom sistemu koje kruže oko Sunca po putanji koja samo jednim delom prolazi kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema. I one se u nekom trenutku približe Suncu i mi tada, pošto smo u poređenju sa Ortovim oblakom relativno blizu Sunca, možemo da vidimo ovaj objekat. Kada ona ode tamo u veliku daljinu, onda zapravo jako je teško razazniti“, objašnjava Slobodan Bubnjević.

Naredne godine će nam se pojaviti još jedna kometa, a ono što je ovih dana takođe moglo da se vidi na nebu iznad Srbije je aurora, što je jedan potpuno drugačiji fenomen.

Radi se o visokoj aktivnosti Sunca kada se izuzetno brze i izuzetno naelektrisane čestice otkidaju sa površine Sunca, što se povremeno naziva sunčev vetar. Ali pošto Zemlja ima snažno magnetno polje koje nas štiti od ovakvih čestica, kada se se pojave dolazi do različitih hemijskih procesa u visokim slojevima atmosfere koji proizvode svetlost u crvenom ili zelenom delu spektra.

„Zato što smo bliže zemljinim polovima aurora se bolje vidi, ali ponekad intenzitet bude tako veliki da se vidi i na jugu Evrope. Tako da su pre nekog vremena ljudi čak i u Beogradu videli izuzetno crveno nebo“, navodi Slobodan Bubnjević na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.