Krenula misija lova na vanzemaljski život na Jupiterovom mesecu

Letelica „Evropa Kliper“  će preći 2,9 milijardi kilometara da bi stigla do Jupitera u aprilu 2030. Orbitiraće oko Jupitera i obaviti 49 bliskih preleta Evrope, misterioznog meseca ispod čije ledene površine bi mogao da bude ogroman okean sa dvostrukom većom količinom vode nego što je ima na Zemlji.

Svemirska letelica „Evropa Kliper“ će slediti misiju "Juice" Evropske svemirske agencije koja je otišla prošle godine, ali će je prestići i stići prva.

Naučnici se nadaju da ono što bi ova letelica mogla da otkrije promenilo naše saznanje o Sunčevom sistemu.

Mesec pet puta svetliji od našeg

Lansiranje letelice na misiju koju Nasa već godinama priprema, odloženo je u poslednjem trenutku nakon što je uragan Milton ove nedelje pogodio Floridu.

Svemirska letelica je bila sklonjena u zatvoren prostor,  ali nakon provere oštećenja na lansirnoj rampi na Kejp Kanaveralu, inženjeri su dali zeleno svetlo za poletanje.

„Ako otkrijemo život tako daleko od Sunca, to bi impliciralo da je poreklo života na Zemlji poteklo iz nekog drugog izvora“, navodi Mark Foks-Pauel, planetarni mikrobiolog sa Otvorenog univerziteta.

„To je izuzetno značajno, jer ako se to dogodilo dva puta u našem Sunčevom sistemu, to bi moglo da znači da je život zaista uobičajen u svemiru“, dodaje mikrobiolog.

Smeštena 628 miliona kilometara od Zemlje, Evropa je samo malo veća od našeg Meseca, ali tu se svaka sličnost završava.

Da je na našem nebu, sijao bi pet puta jače jer bi led reflektovao mnogo više sunčeve svetlosti.

Evropina ledena kora je debela do 25 kilometara, a ispod nje bi mogao da se nalazi ogroman slani okean. Takođe mogu postojati hemikalije koje su sastojci za nastanak života.

Naučnici su prvi put shvatili da bi Evropa mogla da podržava život sedamdesetih godina kada su, gledajući kroz teleskop u Arizoni, videli led na njenoj površini.

Svemirske letelice „Vojadžer“ 1 i 2 snimile su prve slike izbliza, a zatim je 1995. Nasin svemirski brod „Galileo“ proleteo pored Evrope i napravio neke za naučnike potpuno zbunjujuće slike. Videla se površina prošarana tamnim, crvenkasto-braon pukotinama, usecima koji mogu da sadrže soli i jedinjenja sumpora koja bi mogla da podrže život.

Svemirski teleskop Habl je od tada snimio slike nečega što bi mogli biti oblaci vodene pare izbačene 160 kilometara iznad površine Jupiterovog satelita Evropa.

Ali nijedna od tih misija nije se dovoljno približila Evropi dovoljno dugo da bi zaista razumela šta se dešava.

Let kroz vodene oblake

Sada se naučnici nadaju da će instrumenti na Nasinoj letelici „Kliper“ mapirati skoro ceo mesec, kao i da će sakupljati čestice prašine i leteti kroz vodene oblake.

Britni Šmit, vanredna profesorka nauka o zemlji i atmosferi na Univerzitetu Kornel u SAD, pomogla je da se dizajnira laser na letelici koji može da vidi kroz led.

„Najviše sam uzbuđena što ćemo istražiti mrežu prostiranja vode na Evropi. Videti gde je voda. Evropa ima ledenu verziju Zemljinih zona subdukcije, komora magme i tektonike – pokušaćemo da vidimo te regione i mapiramo ih“, dodaje profesorka.

Njen instrument, nazvan Reason, testiran je na Antarktiku.

Ali za razliku od Zemlje, svi instrumenti na „Kliperu“ biće izloženi ogromnim količinama zračenja za koje profesorka Šmit kaže da predstavlja „veliku pretnju“.

Letelica bi trebalo da proleti pored Evrope oko 50 puta, i svaki put će biti na udaru zračenja koje je ekvivalentno milionu rendgenskih zraka.

„Veliki deo elektronike je smešten u posebno zaštićene spremnike kako bi se sprečilo da ih ošteti zračenje“, objašnjava prof. Šmit.

Svemirski brod je najveći koji je do sada napravljen za posetu planeti i pred njim je dugo putovanje. Na putu od 2,9 miljardi kilometara, kružiće oko Zemlje i Marsa da bi se dalje kretao prema Jupiteru koristeći se takozvanim „efektom praćke“.

Pošto ne može da nosi dovoljno goriva da bi se sam pokrenuo, tako da će uhvatiti zamah od Zemljine i Marsove gravitacione sile.

Prestići će „Đus“ (Juice), svemirski brod Evropske svemirske agencije koji će takođe posetiti Evropu na svom putu do drugog Jupiterovog meseca po imenu Ganimed.

Kada se „Kliper“ približi Evropi 2030. godine, ponovo će uključiti svoje motore kako bi pažljivo manevrisao u pravu orbitu.

Astronomi su veoma oprezni kada govore o šansama za otkrivanje života – nema očekivanja da će pronaći stvorenja ili životinje nalik ljudima.

„Tražimo potencijal za nastanak života i potrebne su vam četiri stvari – tečna voda, izvor toplote i organski materijal. Konačno, ta tri sastojka moraju biti stabilna tokom dovoljno dugog vremenskog perioda da bi se nešto moglo dogoditi“, objašnjava Mišel Dogerti, profesor astrofizike na Imperijal koledžu u Londonu.

I nadaju se da će, ako budu mogli bolje da razumeju površinu leda, znati gde da slete letelice u nekoj budućoj misiji.

Međunarodni tim naučnika iz Nase, Laboratorije za mlazni pogon i Laboratorije za primenjenu fiziku „Džona Hopkinsa“ nadgledaće „Kliperovu“ odiseju.

U vreme kada je lansiranje u svemir skoro svake nedelje, ova misija obećava nešto drugačije, ukazuje profesor Foks-Pauel.

„Nema zarade. Ovde se radi o istraživanju i radoznalosti, i pomeranju granica našeg znanja o našem mestu u univerzumu“, naglašava profesor.