Dobra vest za vakcinu protiv raka – otkriven „sveti gral“ proteina, zaustavlja oštećenja i popravlja DNK

Protein C za odgovor na oštećenja DNK (DdrC) je otkriven u otpornoj maloj bakteriji deinococcus rodiodurans, a čini se da je veoma efikasan u otkrivanju i zaustavljanju oštećenja DNK, pa čak i uzbunjivanju ćelije da počne proces popravke.

Ono što je možda i najbolja osobina novootkrivenog proteina jeste što je samodovoljan i obavlja svoj posao bez učešća drugih proteina.

Trebalo bi da bude relativno lako da se gen DdrC prebaci u bilo koji organizam kako bi poboljšao oporavak DNK sistema, a stručnjaci sa Zapadnog Univerziteta u Kanadi su to demonstrirali kada su ga ubacili u ešerihiju koli.

„Na naše ogromno iznenađenje, to je učinilo bakteriju više od 40 puta otpornijom na ultraljubičasto zračenje. Ovo je redak primer gde imate jedan protein i on je sam po sebi samostalna mašina“, naveo je biohemičar Robert Sabla, jedan od autora novog istraživanja objavljenog u časopisu Nucleic Acids Research.

Oštećenja DNK mogu da dovedu do različitih stanja i oboljenja. Primera radi, ultraljubičasto zračenje može da ošteti DNK u ćelijama kože i poveća šansu za rak kože. Imajući mogućnost da ovo sprečimo pa čak i preokrenemo proces i zalečimo oštećenja moglo bi da spasi mnogo života.

„Sposobnost da preraspodelite, izmenite i manipulišete DNK na specifičan način je 'sveti gral' biotehnologije. Šta ako biste imali sistem skeniranja poput DdrC, koji patrolira vašim ćelijama i neutrališe oštećenja. Ovo bi mogla da bude osnova za potencijalnu vakcinu protiv raka“, istakao je Sabla.

Deinococcus radiodurans je bio očigledan kandidat da za ovakvo „oruđe“. Ta bakterija može da preživi hiljade puta veću količinu zračenja od one koja je dovoljna da ubije ljudsku ćeliju.

Utvrđeno je da je mogla da preživi dugačke periode vremena na spoljnoj strani Međunarodne svemirske stanice, a može čak da preživi u uslovima uporedivim sa onim na površini Marsa. Izgleda da protein DdrC igra ključnu ulogu u njenoj izdržljivosti.

Ne samo da bi pronalazak i aplikacija novog proteina mogla da pomogne u lečenju ljudi, već bi mogla da dovede do novih sojeva biljaka otpornih na sušu i ekstremne vremenske uslove uzorokovane klimatskim promenama.

„Ukoliko je došlo do samo dva prekida u čitavom genomu koji se sastoji od milijardi parova lanaca DNK, ljudska ćelija ne može da se popravi i umire. U slučaju DdrC, ovaj unikatan protein pomaže ćeliji da popravi stotine prekinutih DNK fragmenata u koherentan genom“, objašnjava Sabla.