Arheološki park Viminacijum ne prestaje da fascinira naučnike i posetioce

Iako se za Viminacium zna 2000 godina, on i dalje ne prestaje da fascinira kao kada je bio pun ljudi iz celog tada poznatog sveta, tako i sada kada su njegovi žitelji arheolozi, turisti i njihovi vodiči. U Viminacijumu su autentični objekti antičkih bazilika i nekropola, rimski amfiteatar, akvadukt u dužini od blizu 10 kilometara i druge građevine iz antičkog perioda.

Gost Jutarnjeg programa, prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta „Viminacijum“ kaže da nijedan dan na lokalitetu Viminacijum nije isti.

„Viminacijum mi je naravno pri srcu, 40 godina se družim sa njim, glorifikujem, otkrivam, pokazujem, ali nekako moram da priznam, kako vreme prolazi, nekako oči kroz koje gledam su pre dečije nego naučne“, dodaje prof. Korać.

Na neki način podrazumeva se da sve to znate, dodaje gost Jutarnjeg programa. Na svetskim kongresima ste sve to predstavili, sa kolegama razmenili mišljenja, razmenili studente i sada dolazite do toga da to bogatstvo, nešto što je specifično za svaki od arheoloških lokaliteta prenesete na mlade naraštaje.

„Kako da im prenesemo veličinu i značaj ovih prostora, ne samo kroz rimske imperatore. Svi ti koji su bili pre nas, utkali su se u nas. Dali su po jedan mali cvetić i sada kada to probuja, hajde da pokažemo pre svega deci, da ona steknu utisak o svojoj zemlji, o svom prostoru, o svom narodu, koliko su vredni“, naglašava arheolog.

U Viminacijumu su pokrenuti kampovi za decu od 10 do 14 godina. Profesor Korać ističe da su se pre pokretanja ovih kampova duboko zamislili kako da to nasleđe predstave mladima. Da nešto saznaju ali da ne budu preopterećeni kao u školi, već da to bude nešto između, ali da prevagne da boravak provedu širom otvorenih očiju.

„Vrlo je interesantno da se deca po tri-četiri puta vraćaju iako ima i gimnastike u 7 sati, u 22 se zatvara, kreće se na spavanje, uzimaju se mobilni telefoni, koje mogu da koriste tokom dana. Ali ona toliko različitih stvari saznaju. Mi im zakopamo, recimo, u nekom prostoru, nešto obeleženo, i oni to iskopavaju, i prođe dan u tome“, dodaje profesor.

Saradnja sa Harvardom

Arheolozi iz Viminacijuma sada su pokrenuli jedan od najvećih projekata sa Univerzitetom Jarvard, koji do sada nije imao priliku da radi tako veliki poduhvat na hiljadu uzoraka.

„To će doneti, siguran sam, nove rezultate. Možda i taj kvantni skok, kako se kaže u arheologiji. Znate zašto je to važno? Mnogo ima grešaka u sadašnjosti. Arheologija je nauka bukvalno o budućnosti. Hajde da te greške iz prošlosti, koje su pravljene, različiti narodi, različiti trenuci koji su nešto donosili, a nije se pokazalo kao dobro, da budućnost bude bolja“, naglašava dr Miomir Korać.

Ručak legionara

Posetioci Arheološkog parka Viminacijum imaju priliku da probaju ručak legionara. Mnogi će se iznenaditi, doduše na nedovoljno istraženom uzorku, napominje prof. Korać, legionari su uglavnom bili vegetarijanci. Postoji ta poznata takozvana legionarska čorba, ali verovatno će nova istraživanja otkriti i nešto drugo.