Patuljaste planete na zaleđenoj ivici našeg Sunčevog sistema mogle bi da skrivaju tople okeane

Eris, ili Erida, i Makemake su patuljaste planete koje su u Kajperovom pojasu. Sada su otkrivene nove činjenice o njima koje bi mogle biti dokazi o prisustvu okeana koji su ispod njihove smrznute kore. Dokazi verovatno leže u činjenici o sistemu „unutrašnjeg zagrevanja“. „Primetili smo neke zanimljive znake vrućine na hladnim lokacijama“, ističe geohemičar Kristofer Glajn iz Jugozapadnog istraživačkog instituta u Teksasu.

„Ušao sam u ovaj projekat misleći da veliki objekti Kajperovog pojasa treba da imaju površine od materijala nastalih od primordijalne solarne magline, pošto njihove hladne površine mogu da sačuvaju isparljive materije poput metana. Umesto toga, svemirski teleskop Džejms Veb nam je priredio veliko iznenađenje! Pronašli smo dokaze koji ukazuju na termičke procese koji proizvode metan iz Erisa i Makemakea“, dodao je Glajn.

I Eris i Makemake su manje i udaljenije od Plutona. Pluton ima radijus od 1.188 kilometara i kruži oko Sunca na prosečnoj udaljenosti od 39 astronomskih jedinica.

Eris je samo malo manja patuljasta planeta, sa radijusom od 1.163 kilometra, ali njena prosečna udaljenost od Sunca iznosi neverovatnih 68 astronomskih jedinica. Makemake orbitira u proseku na 45,8 astronomskih jedinica, ali njegov radijus je „malenih“ 715 kilometara.

Čak je i Pluton teško videti, tamo u dalekim krajevima Sunčevog sistema, a manji, udaljeniji svetovi su na ivici vidljivosti. Zato smo morali da sačekamo instrument moćan kao što je Džejms Veb da bismo saznali više o njima u detalje, navode istraživači.

Promena uvida zahvaljujući moćnom teleskopu

Već dugi niz godina poznato je da površinama ovih patuljastih planeta dominira metanski led. Pošto je Kajperov pojas tako daleko, naučnici su mislili da su površine zamrznute, nepromenjene od njihovog formiranja, pre nekih 4,5 milijardi godina.

Koristeći moćan teleskop, astronomi su izvršili detaljna posmatranja obe patuljaste planete na reflektovanoj sunčevoj svetlosti. Ovo im je omogućilo da izmere odnose izotopa u metanu, konkretno, odnose deuterijuma, ili teškog vodonika, i normalnog vodonika poznatog kao D/H odnos, kao i izotope ugljenika.

Oba skupa odnosa su implicirala da je metan na površinama Erisa i Makemakea znatno mlađi od metana koji bi bio prisutan od formiranja Sunčevog sistema.

„Umereni D/H odnos koji smo primetili pobija prisustvo prvobitnog metana na površini. Umesto toga, taj odnos ukazuje na geohemijsko poreklo metana proizvedenog u dubokoj unutrašnjosti. Naši podaci ukazuju na povišene temperature u kamenitima jezgrima ovih svetova. Vruća jezgra bi takođe mogla da ukažu na potencijalne izvore tečne vode ispod njihovih ledenih površina“, naglašava Glajn. I odnosi izotopa ugljenika se slažu.

„Ako bi Eris i Makemake bili domaćini, ili bi možda još uvek mogli da budu domaćini tople, ili čak vruće tečnosti u svojim stenovitim jezgrama, kriovulkanski procesi bi tada mogli da isporuče metan na površine ovih planeta, možda u geološki novije vreme“, kaže astronom Vil Grundi iz Opservatorije u Arizoni.

Dodaje da novi nalazi snažno sugerišu da će možda morati da se preispita dinamiku spoljašnjeg Sunčevog sistema“.

Naučnici smatraju da bi uslovi za mikrobiološki morski život mogli postojati u podzemnim okeanima na inače zamrznutim svetovima, kao što su Saturnov mesec Enkelad i Jupiterov mesec Evropa, za čije se jezgre smatra da su dovoljno vruća da stvaraju povoljne uslove duboko u sebi.

Ako podzemni okeani takođe mogu postojati u Kajperovom pojasu – i, u stvari, uobičajeni su – spoljašnji Sunčev sistem možda nije tako neprijateljski i negostoljubiv kao što smo mislili da jeste.