Drevni vulkani Marsa „čuvaju“ tragove Zemljine prošlosti

Život na Marsu po pretpostavkam naučnika, mogao je da napreduje u blizini aktivnih vulkana i drevnih jezera. To su neka od mesta koja nude dokaze života na crvenoj planeti.

Mars je četvrta planeta koja kruži oko Sunca u našem Sunčevom sistemu na prosečnoj udaljenosti od oko 229 miliona kilometara od Sunca. Nalazi se između orbite Zemlje i Jupitera.

Mars je planeta koja ima stenovito tlo složenih geoloških karakteristika. Imao je drugačiju istoriju od planete Zemlje, a ima otprilike jednu desetinu mase naše planete i oko polovinu njenog prečnika.

Manja masa znači slabiju gravitacionu silu koja uvlači teške elemente u njegovo jezgro, što na neki način objašnjava zašto na ovoj planeti postoje visoke koncentracije gvožđa u njegovoj kori.

Druga razlika u odnosu na Zemlju je u tome što Mars više nije tako geološki dinamičan, zahvaljujući bržem hlađenju njegove rastopljene unutrašnjosti.

Ne samo da to znači da više nema vulkansku aktivnost, već će jezgro planete verovatno biti daleko manje pokretno, lišavajući ga magnetnog polja koje bi štitilo njenu atmosferu od erodirajućih efekata solarnog vetra.

Tokom miliona godina, sunčevo zračenje je uklonilo veliki deo ugljen-dioksida i vodenih gasova, ostavljajući Marsovu atmosferu 100 puta tanju od naše. Smatra se da je uklanjanje Marsove atmosfere odigralo ključnu ulogu u isušivanju planete.

Kao rezultat ovog tankog pokrivača gasova i udaljenosti od Sunca, Mars je relativno hladna planeta sa globalnim temperaturama u proseku oko minus 60 stepeni Celzijusa.

Rani Mars je možda bio tektonski i vulkanski aktivniji nego što se ranije mislilo. Dokaze o tektonskoj aktivnosti pre oko četiri milijarde godina pružila su 63 nova primera različitih vulkana pronađenih u regionu Marsa sa čudnim svojstvima koja ga izdvajaju od ostatka marsovskih visoravni.

Džozef Mihalski sa Univerziteta u Hong Kongu koji se bavi naučnom astronomijom i njegove kolege katalogizirali su ožiljke vulkanske aktivnosti u regionu Eridanije na južnoj hemisferi, koristeći podatke daljinskog istraživanja sa više orbitera.

Za razliku od Zemlje, koja ima koru isprepletenih kontinentalnih ploča koje lebde na vrhu njenog viskoznog omotača, današnji Mars se generalno smatra planetom sa jednom pločom koja je nekada davno imala aktivne vulkane.

Ovi vulkani su bili masivni i eksplozivni, a najveći je bio Olimp. On je bio veći oko 100 puta od najvećeg vulkana na Zemlji, Mauna Loe na Havajima.

Pošto Mars nema tektonske ploče, njegovi vulkani imali su ogromne razmere. Tektonske ploče na Zemlji plutaju jedna ispod ili jedna iznad druge, sudaraju se i oslobađaju pritisak. Pošto crvena planeta nema takvu geološku istoriju, Marsova površina je danas mnogo drugačija.

Naučnici ističu da je Mars deo važne slagalice

Oko 70 odsto površine Marsa je starije od tri milijarde godina, a oko 45 odsto starije od 3,6 milijardi godina.

Iako je kora pod velikim udarom kratera drevni geološki zapis ostao je netaknut i pruža neprocenjiv uvid u ranu geološku prošlost Sunčevog sistema, kao i tragove za ranu evoluciju kore.

Zainteresovanost Mihalskog i njegovih kolega za vulkansku oblast crvene planete zasnovano je na kori i dokazima iz regiona koji sugerišu da je nekada postojalo drevno Marsovsko more.

Koristeći orbitalne podatke, istraživači su identifikovali ogroman niz od četiri različita tipa vulkana unutar i u blizini mora Eridanija: vulkanske kupole, stratovulkane, piroklastične štitove i komplekse kaldere koji su verovatno ostali iz perioda snažne geološke aktivnosti pre nekih 3,5 milijardi godina. .

Struktura ovih vulkana na Marsu bila je slična onima koji se danas nalaze na Zemlji, ali sa nešto većim prečnikom - rezultat manje gravitacije na crvenoj planeti i eksplozivnijeg vulkanizma koji je bacao materijal dalje.

Vertikalna tektonika Marsa

Debljina vulkanskih naslaga u regionu Eridanije, delovi iskrivljene i savijene kore i njeni slivovi ukazali su istraživačima da je koru drevnog Marsa mogla da "prevrne" tektonika ploča, nazvan vertikalna tektonika.

Istraživači predpostavljaju da bi se u regionu Eridanije može naći još stotine vulkana, od kojih bi mnogi verovatno eruptirali ispod drevnog mora – što pruža lepu paralelu sa Zemljom tokom arhejskog perioda, kada je Zemlja uglavnom bila vodeni svet i kada su nastali najraniji oblici života.

„Prosto je nerealno razmišljati o razmerama aktivnosti u ovom regionu. Marsov pejzaž koji je oblikovan ovom vrstom procesa i koji je očuvan, pruža nam odličnu priliku da detaljnije istražimo evoluciju planetarnog pejzaža“, rekao je autor studije i planetarni geolog sa Instituta za planetarne nauke Aster Kauart.