Kako zadirkivanje među majmunima može objasniti evoluciju šale

Budući da su sve četiri vrste velikih majmuna, koje su naučnici posmatrali (šimpanza, babun, orangutan i gorila) snimljene kako se zadirkuju, „kognitivni preduslovi za šalu” su verovatno evoluirali kod zajedničkog pretka pre milionima godina, naveli su naučnici u novoj studiji.

Istraživači su katalogizovali širok spektar klasičnih šala među majmunima. Jedan majmun bi ponudio drugom predmet, da bi ga u poslednjoj sekundi povukao. Drugi prevaranti su jednostavno radili suprotno od onoga što se od njih očekuje. Neki su samo voleli da bockaju druge.

Slično ponašanje je uobičajeno i kod dece ljudi, već od osmog meseca života, a kod nekih i ranije.

Negde između normalne igre i agresije, razigrano zadirkivanje uključuje predviđanje odgovora drugih, kao i uživanje u reakciji koja je suprotnosti sa njihovim očekivanjima, prema studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the Roial Societi B.

Vodeća autorka Izabel Lomer rekla je za AFP da su istraživači bili iznenađeni da ovo burno zadirkivanje „retko dovodi do bilo kakvog agresivnog ponašanja".

Primatolog Džejn Gudol je i ranije primetila da mlade šimpanze „ponekad uznemiravaju starije životinje dok spavaju, skačući na njih ili ih zaigrani, grickaju ili čupkaju kosu“, rekla je Laumer.

„Odrasli su takođe reagovali na ovo prilično mirno“, dodala je Laumer, kognitivni biolog i primatolog sa nemačkog instituta „Maks Plank".

Tim, koji je uključivao istraživače sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, analizirao je 75 sati video snimaka šimpanzi, babuna, gorila i orangutana u zoološkim vrtovima.

Fokusirajući se na po jednog mladunca svake vrste, istraživači su identifikovali 18 različitih ponašanja zadirkivanja.

Nije iznenađujuće da su šimpanze bile na vrhu liste po intenzitetu i učestalosti zadirkivanja. Volele su da šamaraju odrasle jedinke koje dremaju ili im smetale na bilo koji način.

Orangutani su pokazali da vole da čupkaju svoje bližnje, a gorile su pobedile u disciplini tradicionalne provokacije – u guranju.

Većina interakcija je uključivala mladunče koje je počelo da zadirkuje odraslu jedinku, koje je ponavljao gest, dok nije usledila reakcija.

U jednoj četvrtini interakcija, početna meta se okrenula šaljivdžiji, uzvrativši zadirkivanjem odmah.

Iako šala među majmunima podrazumeva rvanje, golicanje i jurnjavu, to su naučnici svrstali u igru za koju je potrebno dvoje. Nju, kako navode, treba razdvojiti od fenomena zadirkivanja, koje je po prirodi asimetrično – jedno mora da cilja drugog, naglasili su istraživači.

Kognitivna sposobnost za upuštanje u takve šale mora da je bila prisutna kod zajedničkog pretka ljudi i svih modernih primata pre najmanje 13 miliona godina, rekli su istraživači.

Laumer je rekla i da je za decu, odnosno ljudsku vrstu, takvo zadirkivanje od pomoći u „testiranju društvenih granica“, stvarajući obostrano uživanje i stoga potencijalno jače odnose pripadnike jedne zajednice.