Postoji nešto jedinstveno na vašem jeziku što utiče na to koliko uživate u hrani

Delovi površine jezika koja je puna ispupčenja, odnosno kvržica koje zovemo papile, se slažu u jedinstvene obrasce veličina i položaje, pružajući svakom od nas poseban osećaj dodira i ukusa.

Samo jedna od papila, može se koristiti za identifikaciju određene osobe u maloj grupi ljudi sa tačnošću od 48 procenata, otkrili su istraživači.

„Bili smo iznenađeni kada smo videli koliko su ove karakteristike koje se mere mikronimaa jedinstvene za svakog pojedinca“, objašnjava naučnik za podatke Univerziteta u Edinburgu Rik Sakar.

„Zamislite da ste u mogućnosti da dizajnirate personalizovanu hranu prilagođenu uslovima određenih ljudi i ugroženih populacija i tako osigurate da mogu dobiti najbolje ukuse“, rekli su istraživači.

Žene i mladi su osetljiviji na različite ukuse

Naši jezici su komplikovani organi. Među sitnim izbočinama na njegovoj površini nalaze se strukture zvane fungirormne papile, koje nam omogućavaju da otkrijemo kada je nešto slatko, kiselo ili nešto drugo. Svaki kvadratni centimetar našeg jezika sadrži do 200 ovih kvržica.

Zatim, tu su filiformne papile. Bez receptora za ukus, oni detektuju teksturu hrane dodirom. Ove papile su sposobne da mere trenje i vlažnost, što može da varira u zavisnosti od prisustva pljuvačke, tako da igraju ulogu u informisanju našeg mozga o nivou gladi.

Koristeći 3D mikroskopske skeniranje preko 2.000 ljudskih papila od 15 ljudi, obučeni AI alat je razvrstao koji oblici odgovaraju kojem tipu: ukus ili dodir.

Mapiranjem oblika i položaja papila, program na kome su istraživači radili, bi mogao da identifikuje tip papile sa 85 posto tačnosti.

Takođe su otkrili da žene i mlađi ljudi u grupi ljudi koji su učestvovali u eksperimentu, imaju šiljate papile.

„U prošlim istraživanjima, primećeno je da žene i mlađi ljudi imaju veću gustinu gljivičnih papila, što se pripisuje varijacijama u percepciji ukusa, a primećeno je da su žene češće osetljivije na ukuse“, pišu istraživači.

Međutim, sa samo 15 pojedinaca u okviru ispitivanja, i dalje su potrebne veće studije da bi se potvrdili trendovi uočeni u ovom istraživanju.

„Ova studija nas približava razumevanju složene arhitekture površina jezika“, zaključuje Sakar.

„Sada planiramo da koristimo ovu tehniku koja kombinuje veštačku inteligenciju sa geometrijom i topologijom, da bismo identifikovali karakteristike mikronske veličine na drugim biološkim površinama. Ovo može pomoći u ranom otkrivanju i dijagnostici neobičnih izraslina u ljudskim tkivima“, dodaje Sakar.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.