Ulice na Mesecu: "Otapanjem" lunarne prašine mogli bi da se naprave čvrsti putevi i piste za sletanje

Mesec nema vazduh, vodu i na njemu vlada ekstremni temperaturni opseg od 250 stepeni. Ali među najvećim izazovima za svemirske agencije koje se nadaju da će postaviti baze na našem pratiocu je prašina. Nagriza svemirska odela, začepljuje vozila, ometa naučne instrumente i otežava kretanje.

Sada su naučnici došli do mogućeg rešenja, tvrdeći da se mesečeva prašina može istopiti korišćenjem džinovskog sočiva kako bi bili napravljeni čvrsti putevi i piste za sletanje.

„Mnogi će reći:’Ulice na Mesecu, šta će nam to?’“, kaže profesor Jens Gunster, sa Saveznog instituta za istraživanje i ispitivanje materijala u Berlinu i koautor izveštaja o mogućem rešenju. „Ali u stvari, to je nešto sa čime se već kasni. Veoma je rastresit materijal, nema atmosfere, gravitacija je slaba, pa prašina prolazi svuda. Kontaminira svu opremu, bez obzira ko ju je poslao na Mesec”, ističe profesor.

Prašina je uništila prethodne misije, kao što je svemirska letelica „Survajver 3“ (oštećena prašinom koju je podiglo sletanje „Apola 12“), a prevazilaženje ovog izazova je prioritet za Nasu, čiji je cilj da napravi stalnu ispostavu na Mesecu. Prevoz građevinskog materijala na Mesec bio bi preskup, pa postoji potreba za nekonvencionalnim rešenjima.

„Morate da koristite ono što tamo imate, a to je prašina koje ima na sve strane“, dodaje Gunster.

On i njegove kolege eksperimentisali su sa finozrnastim materijalom nazvanim EAC-1A, koji je razvila Evropska svemirska agencija kao zamenu za lunarno tlo. Koristili su laserski snop prečnika 50 milimetara da zagreju prašinu na oko 1.600 stepeni Celzijusa i istope je. Pažljivo su laserom iscrtavali trouglaste oblike od 25 centimetara u prečniku, koji bi onda mogli da se isprepletu kako bi se stvorila čvrsta podloga na velikim površinama lunarnog tla, i tako služe kao budući putevi ili piste za sletanje.

Međutim, proces je prilično spor. Za proizvodnju svake male geometrijske jedinice bilo je potrebno oko sat vremena, što znači da bi bilo potrebno oko 100 dana da se izgradi sletna pista od 10 puta 10 metara.

„Izgleda prilično sporo, ali razmislite koliko traje slična izgradnja na Zemlji“, napominje prof. Gunster. „Ponekad je potrebna čitava večnost da se izgradi nova raskrsnica.“

Da bi ovo obavili na Mesecu, autori su izračunali da bi sočivo od približno 2,37 kvadratnih metara trebalo da se transportuje sa Zemlje kako bi delovalo kao koncentrator sunčeve svetlosti umesto lasera. Sočivo bi moglo biti napravljeno od polimerne folije koja se može namotati, što olakšava transport.

Ali, prašina bi i dalje bila problem za sam objektiv. „Kada se na sočivu nakupi prašina, ono pre ili kasnije više neće funkcionisati“, napominje Gunster, i dodaje da bi možda neka vrsta vibrirajućeg sočiva možda pomogla u ublažavanju ovog problema.

Nalazi su objavljeni u časopisu Scientific Reports.