Uzorci sa asteroida Benu nesumnjivo sadrže ključne elemente za nastanak života, navodi NASA u istorijskom otkriću

Mala količina materijala koji je pre tri godine prikupila svemirska letelica „Oziris Reks“ sa asteroida Benu 320 miliona kilometara udaljenom od Zemlje, otkrivena je u sali Nasinog Svemirskog centra „Džonson“ u Hjustonu, nešto više od dve nedelje nakon što je padobranom pala u pustinju Juta.

Sletanje povratne kapsule završilo je sedmogodišnju zajedničku misiju Američke svemirske agencije i Univerziteta u Arizoni. Bio je to tek treći uzorak asteroida, i daleko najveći, vraćen na Zemlju na analizu, nakon dve slične misije Japanske svemirske agencije koje su se završile 2010. i 2020. godine.

„Ovakvi dani me i dalje oduševljavaju“, rekao je šef Nase Bil Nelson sa govornice dok je predstavljao prvu sliku materijala sakupljenog na asteroidu Benu, artefakta starog oko četiri i po milijarde godina.

Na slici se mogao videti skup malih kamenčića boje ugljena, šljunka i prašine za koje je utvrđeno da su ostali u spoljašnjem delu sklopa za prikupljanje uzoraka kada je tlo asteroida usisano kroz filter u kanister za skladištenje na svemirskoj letelici.

Tehničari još uvek metodično rastavljaju hardver koji okružuje unutrašnji kanister u kome se nalazi najveći deo uzorka, za šta se očekuje da će biti potrebno još dve nedelje.

Ali ovaj „bonus" uzorak materijala koji je sakupljen odmah je ispitan elektronskim mikroskopom i rendgenskim instrumentima, naglasio je Dante Laureta, glavni istraživač misije na Univerzitetu u Arizoni.

Materijal, kako su otkrili, ima visok sadržaj ugljenika, skoro pet odsto po težini elementa neophodnog za sav život na Zemlji, kao i molekule vode zaključane u kristalizovanoj strukturi glinenih vlakana, naveo je profesor Laureta.

Stene i prašina sadrže vodu i veliku količinu ugljenika, dodao je šef Nase Bil Nelson, što ukazuje da su asteroidi možda isporučili gradivne blokove života na Zemlju. „Daleko premašujući naš cilj od 60 grama. Ovo je najveći uzorak asteroida bogat ugljenikom koji je do sada vraćen na Zemlju“, naglasio je Nelson.

„Molekuli ugljenika i vode su upravo ona vrsta materijala za kojim smo tragali. Oni su ključni elementi u formiranju naše planete. I oni će nam pomoći da utvrdimo poreklo elemenata koji su mogli da dovedu do nastanka života.“

Preliminarni nalazi ukazuju na verovatnoću daljih otkrića koja bi mogla da potkrepe hipotezu da su ranu Zemlju zasejali primordijalni sastojci za nastanak života dospeli sa nebeskih objekata kao što su komete, asteroidi i meteoriti koji su bombardovali mladu planetu.

Drevna grupa asteroida

Asteroid Benu je otkriven 1999. godine, a naučnici su ga opisivali kao rastresitu gomilu stenovitog materijala, poput gomile šuta, koju gravitacija drži na okupu. Ima oko 500 metara u prečniku, što je nešto više od visine Empajer stejt bildinga, ali je mali u poređenju sa asteroidom Čiksulub koji je udario u Zemlju pre nekih 66 miliona godina, zbrisavši dinosauruse.

Kao i drugi asteroidi, Benu je relikt ranog Sunčevog sistema. Pošto su njegova današnja hemija i mineralogija praktično nepromenjeni od formiranja, on ima tragove o poreklu i razvoju stenovitih planeta kao što je Zemlja, i mogao bi da se pokaže ključnim za studije astrobiologije.

Kapsula je prvobitno pregledana na poligonu za testiranje i obuku u Juti u blizini mesta sletanja, a zatim je odletela u Hjuston radi detaljnijeg pregleda u specijalno izgrađenoj „čistoj sobi“ u objektu za čuvanje astromaterijala u Svemirskom centru „Džonson“.

U narednim mesecima ceo uzorak asteroida će biti podeljen na manje primerke koji će biti dostavljeni u 60 laboratorija širom sveta gde će ih proučavati oko 200 naučnika.

U trenutku kada je sleteo, procenjeno je da je uzorak Benu težak oko 250 grama, što je znatno iznad minimalne količine od 60 grama koju su naučnici nadali da će prikupiti. Preciznije merenje će biti obavljeno za nekoliko nedelja, kada se kanister potpuno otvori i sav sadržaj izmeri.

„Oziris Reks“ je lansiran 2016. i stigao je do Benua 2018. godine, a zatim je proveo skoro dve godine u orbiti pre nego što se upustio dovoljno blizu da 20. oktobra 2020. svojom robotskom rukom uhvati uzorak rastresitog površinskog materijala.

Laureta je rekao da je preliminarna analiza prvih delova uzorka pokazala da su orbitalna posmatranja asteroida „veoma tačno predvidela mineralogiju“.

NASA bi u četvrtak trebalo da pokrene zasebnu misiju na udaljeniji asteroid nazvan Psiha, nebesko telo bogato metalima za koje se veruje da je ostatak jezgra protoplanete i najveći poznati metalni objekat u Sunčevom sistemu.