Butna kost napravila čudan preokret – otkud zapravo sifilis u Evropi

Prethodna istraživanja srednjovekovnih kostiju i zuba nagovestila su da je bakterija treponema pallidum ili njeni blisko srodni sojevi, mogla da kruži Evropom mnogo pre nego što se Kolumbo vratio sa svog prvog putovanja 1493. godine.

Istraživači ne žele da pružaju opravdanja za Kolumba pošto je navodno doneo „pošast koja je zahvatila Evropu“. Treba imati u vidu i da su pripadnici španske flote neke bolesti takođe preneli u Ameriku, ubijajući tako desetine starosedelaca. Cilj istraživanja je kompleksnija slika o rasprostranjenosti bakterije treponema pallidum u ranijim vekovima, o čemu se pojavljuju novi dokazi.

Novo istraživanje tima paleomikrobiologa dodalo je novu težinu ovoj kontrahipotezi, pronalazeći znake infekcije koju je ova bakterija izazvala -  u butnoj kosti iz Francuske iz 7. ili 8. veka.

Osim što su pronašli fragmentiranu DNK mogućeg soja predaka treponema pallidum, istraživači su takođe otkrili antitela specifična za tu bakteriju ostacima obolele butne kosti.

„Ovi podaci razbijaju vekovnu dogmu u medicinskoj mikrobiologiji“, piše Hamadu Omaru Hama, istraživač zaraznih bolesti na Univerzitetu Eks-Marsej u Francuskoj, i njegove kolege u objavljenom naučnom radu.

Pronađena i antitela

Arheološkim iskopavanjima 1987. otkriveni su ostaci bolesne butne kosti, među gomilom drugih kostiju zakopanih u kapeli Sent Vinsent u Rokuviru u Francuskoj, iako je značaj te kosti shvaćen tek godinama kasnije.

Ispitujući kost, Hama i kolege su se potrudili da osiguraju da izvučeni uzorci nisu kontaminirani drugim izvorima DNK, radeći u laboratoriji koja nikada ranije nije obrađivala DNK treponema pallidum bakterije.

Ekstrahovana DNK ličila je na mali deo referentnog genoma treponema pallidum, a antitela su pronađena u prahu uzorka obolele butne kosti.

Nijedno antitelo nije otkriveno u drugoj neoštećenoj kosti sa istog mesta sahranjivanja koja je u istraživanju korišćena kao kontrolna.

Ako su tačni, nalazi pomeraju prisustvo infekcije bakterijom treponema pallidum u Evropi za osam vekova unazad, kažu istraživači.

„Koliko mi je poznato, ovo je prvi, jaki dokaz da je bakterija - izazivač sifilisa kružila u evropskoj populaciji pre Kolumba“, rekao je mikrobiolog sa Univerziteta u Marseju Mišel Dranko.

Međutim, u nova saznanja, nisu baš svi uvereni. Tako neki autori navode da istoričari ne mogu da pronađu dokaze o izbijanju sifilisa pre onih koje su prodrle Evropom 1490-ih.

Osim toga, različite podvrste bakterija treponema u obliku spirale izazivaju različite bolesti. Podvrste t. pallidum pertenue i endemicum, izazivači su dve različite kožne bolesti, ali nijedna od njih se ne prenosi seksualnim kontaktom kao što je to slučaj sa sifilisom.

Oštećena DNK iz kosti stare 1.400 godina pokrivala je samo 2,4 odsto genoma podvrste bakterije paladuma, ali je bila skoro identična tim delovima, ostavljajući prostora za debatu.

Neki medicinski stručnjaci – pa čak i Hama i kolege – sugerišu da sve više dokaza ukazuje na to da je endemicum verovatno bio u Evropi pre nego što se Kolumbo vratio, možda sa nepoznatim, zaraznijim sojem, pallidum, koji je tada došao iz Amerike.

Vremenom bi se moglo doći do više dokaza, i detalja koji bi zaokružili priču o istoriji sifilisa.

Studija je objavljena u The Journal of Infectious Diseases.