Nova saznanja o kataklizmi koja je zadesila Pompeju

Drevni rimski grad Pompeja osnovan oko devetog veka pre nove ere, jedno je od najpoznatijih arheoloških nalazišta na svetu. Uništen u vulkanskoj erupciji 79. godine nove ere, ono što danas otkrivaju iskopavanja na ovom nalazištu pokazuje da se radilo o dobro organizovanom društvu i sa urbanističke tačke gledišta.

Po poslednjim procenama u ovom gradu je živelo oko 20.000 ljudi. Više od trećine grada tek treba da bude otkriveno ali nova iskopavanja su nam pokazala kako su izgledale kuće u Via di Nola, jednoj od glavnih arterija grada a nove freske iznele su i nova svedočenja o porodičnom i društvenom životu stanovnika ovog grada.

Nalazimo se u atrijumu kuće koja je do pola iskopana još pre 100 godina, a mi sada nastavljamo sa iskopavanjima, ne bi li poboljšali uslove očuvanja u ovom sektoru 10 i tokom ovih radova smo otkrili fresku koja prikazuje koliko je u to vreme primanje gostiju zahtevalo izvesnu pažnju i posvećenost prezentaciji hrane te nuđenje darova gostima.

„Vidimo voće, fokaću, čašu vina, i ova slika je posebna, jer ono što vidimo pretpostavljamo da je bila jedna vrsta fokaće, na njoj su začini, a okolo imam nar, urme, zatim orahe i drugu hranu, dakle slika koja današnjem modernom posmatraču odmah ukazuje na picu, jer smo u zoni Napulja, no nije tako iako bi moglo da se radi o dalekom prethodniku pice. Dakle vidimo jednostavnu hranu ali na srebrnom poslužavniku kao i vino u srebrnoj čaši ali i boja ima svoju cenu i vrednost a o ovim tzv. darovima za goste koji se nazivaju Ksenija nalazimo svedočenja i u poezijama iz tog vremena“, rekao je Gabrijel Zuhtriegel, direktor Arheološkog parka Pompeja.

Arheolozi su pronašli i skelete tri žrtve preplavljene erupcijom Vezuva. Stručnjaci ne isključuju da su tokom erupcije sklonište potražili u pekari koja se nalazila uz kuću u kojoj je freska pronađena. Ta kuća donekle podseća na složenija i razvijenija naselja koja će se pojaviti vekovima kasnije, posebno na salaše, složenije oblike domaćih i društvenih organizacija.

„Ovde imamo dve žene i jedno dete, verovatno je na njih pao krov. Pompeja pričaju užasnu priču o ljudskim sudbinama, ne o samim građevinama i kućama, freskama i predmetima već baš o ljudima. Mi smo započeli rekonstrukciju da bi svi mogli da se sećaju tih ljudi i njihove istorije. Pompeja je svedočenje o životu ljudi u rimskom dobu“. navodi arheološkinja Aleksandra Ruso.

Pre nekoliko sedmica Pompeju je posetio i glumac Rasel Krou, veliki zaljubljenik u Italiju, a bubnjar grupe „Pink flojd“, Nik Mejson, je nakon 52 godine ponovo stigao u Pompeju posle legendarnog koncerta iz 1971. godine koje je zabeležio režiser Adrijan Maben filmom Live At Pompeii.

Direktor arheološkog parka mu je uručio diplomu počasnog građanina. Pompeju je prošle godine posetilo tri miliona turista utrostručujući na taj način brojeve u odnosu na 2021. dok je ova godina do sada dovela do povećanja broja turista za 127 odsto u odnosu na prethodnu.

Od šestog avgusta će italijanske brze železnice uvesti direktnu liniju Rim-Pompeja koja će svake Nedelje prevoziti turiste želeći da ih na taj način ohrabre da ostave automobil i brže i komotnije dođu do Pompeje.