On je Frojdu rekao „ne”, a depresiju rado zvao u goste – Karl Gustav Jung

„Sve što nas iritira kod drugih, može nas dovesti do shvatanja sebe samih”, jedan je od zaključaka do kojeg je bogatim iskustvom i praksom došao Jung. Njegova teorija analitičke psihologije usredsređena je na razumevanje ličnosti kao celovite slike, uzimajući u obzir svesno i nesvesno. Zaslužan je za razvoj koncepta kao što su ekstroverzija i introverzija, koji su postali osnova za razumevanje različitih tipova ličnosti, i načina na koji pojedinci percipiraju svet oko sebe.

Jungovo učenje danas ima mogućnost primene u lečenju neurotičnih i psihotičnih poremećaja.

„Koristi se kod krize identiteta, u tretmanu osoba koje smatraju da ne vladaju sopstvenim životom, kod onih koji su pred velikim životnim izazovima i neophodno im je da čuju same sebe... Među metodama su imaginacija, ali i razumevanje na osnovu crteža i slika kojima se pokušava otkrivanje podsvesnog. Važno je da je psihoterapeut posrednik – iskreni svedok rasprave koja se kod pacijenta vodi između svesnog i nesvesnog”, objasnila je za Internet portal RTS-a psiholog Službe psihijatrije Opšte bolnice u Leskovcu Julija Momčilović.

U neurozi, Jung vidi poruke čije je poništavanje nepotrebno. Neophodno je da se pacijent uputi da shvati i nauči šta je to što ga upozorava ili obaveštava, jer, kako kaže Momčilovićeva, „za Junga je neuroza ta koja nas leči i čije korene treba osvetliti”.

S tim u vezi je i njegovo poređenje depresije sa ženom u crnini, pa kaže: „Ako se pojavi, nemojte je odbaciti. Pozovite je, ponudite joj da sedne, tretirajte je kao gosta i poslušajte šta ima da vam kaže.”

Jung je rođen 1875. u okolini Bazela, u Švajcarskoj, prvo je radio kao lekar u Cirihu, a zatim je ušao u novo područje psihoanalitičke psihijatrije. Zahvaljujući radu uz neposredne kontakte sa brojnim pacijentima, i detaljnim analizama, razvio je ideje i metode istraživanja, koje su produbile i proširile razumevanje ličnosti.

Podvojena ličnost

„Jungov otac je bio protestantski sveštenik, duboko religiozan, a majka je bila duševni bolesnik. Veliki deo vremena provodila je zatvorena u sobi, da bi kasnije bila i hospitalizovana. Jung je odrastao u uverenju da je od majke nasledio podvojenu ličnost. Mislio je da je njegova, kako je on to rekao – persona broj jedan – običan švajcarski dečak koji ide u školu, dok je njegova – persona broj dva – bila autoritativni i moćni čovek iz prošlosti”, ispričala je Momčilovićeva.

„Pretpostavlja se da je rano pokazao interesovanje za ljudsku psihu, i da je odrastanje pod takvim okolnostima imalo neizmeran uticaj na njegovo kasnije bavljenje psihoanalizom”, dodaje naša sagovornica.

Sa samo 25 godina bio je asistent čuvenom psihijatru Eugenu Brojleru u Cirihu, a doktorat pod nazivom Psihologija takozvanog okultnog fenomena, odbranio je samo dve godine kasnije. U tridesetoj godini, postao je docent na Ciriškom univerzitetu.

Razgovor od 13 sati sa Frojdom

Godine 1903, Jung se ženi Emom Raušenbah, koja se ubrzo pokazuje kao pouzdan asistent, a zajedno su postali roditelji petoro dece. Najveća prekretnica u njegovoj karijeri bio je susret sa Sigmundom Frojdom, koji se dogodio u Beču 1906. godine.

„Zanimljiva je priča koja govori da su njih dvojica tom prilikom razgovarali čak 13 sati bez prestanka, i da su bili oduševljeni jedan drugim. Jung je često govorio kako je Frojd najznačajnija osoba koju je ikada upoznao. Saradnja sa Frojdom imala je veliki uticaj na njegove kasnije teorije, i probudila u njemu fasciniranost nesvesnim. Isprva je Frojd smatrao Junga svojim štićenikom, ali se prijateljstvo prekinulo 1913. godine, kada su Jungove teorije počele da odudaraju od Frojdovih”, objašnjava naša sagovornica.

Razilaženja u teorijama posebno su istaknuta u Jungovoj knjizi Simboli transformacije, gde je pokušao da objasni simboličko značenje snova praveći paralelu s mitovima.

Ono što nikako nije mogao da prihvati bila je Frojdova teorija o libidu i infantilnoj seksualnosti. Jung je dao ostavku na mesto doživotnog predsednika Frojdovog Međunarodnog udruženja psihoanalitičara 1914. godine. Tek 1954. godine, piše o razlozima potpunog prekida saradnje sa Frojdom: „Neposredan razlog bilo je to što je Frojd poistovetio svoj metod sa teorijom seksualnosti, što sam ja smatrao neprihvatljivim.”

Jung je verovao da ljudi dele zajedničke psihološke obrasce koji potiču iz kolektivnog nesvesnog, i da su arhetipovi univerzalni simboli prisutni u mitologiji, snovima i umetnosti.

Da li će radost suzbiti patnju

Ličnost se prema Jungu sastoji od nekoliko sistema koji uzajamno deluju jedan na drugi. Najvažniji sistemi su ja, lično nesvesno i njegovi kompleksi, kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, persona, anima, animus i senka.

Psihičko središte, sastavljeno od totalnosti nesvesnog i svesnog dela ličnosti, Jung je nazvao jastvo (u nekim prevodima sopstvo). U središtu same analitičke psihologije je prožimanje kolektivnog nesvesnog sa egom, proces koji je Jung nazvao individuacija. Jung je smatrao da je proces individuacije od ključne važnosti za razvoj ličnosti kao kompletnog ljudskog bića.

„Jung je bio i pionir u proučavanju snova i njihovom tumačenju kao sredstva za razumevanje nesvesnih procesa. Smatrao je da su snovi put ka nesvesnom umu i da nude dragocene uvide u lični rast i transformaciju”, kaže Momčilovićeva.

Godine 1948, Jung učestvuje u osnivanju instituta koji nosi njegovo ime sa sedištem u Cirihu, kojem poverava nastavak njegovih učenja i prepušta izučavanje psihoterapije novim generacijama.

Nakon kratke bolesti, preminuo je 6. juna 1961. godine. O tome šta ga je, između ostalog, mučilo o smislu života, govorio je: „Žalosna je istina da se čovekov život zaista sastoji od sklopa nepomirljivih suprotnosti – dana i noći, rođenja i smrti, sreće i nesreće, dobra i zla. Mi čak nismo ni sigurni da će jedna prevagnuti nad drugom, da će dobro nadvladati zlo, a radost suzbiti patnju.”