Marija Trivić: „Promovisanje nauke možda nije profitabilan posao, ali je najvažniji koji mediji i stručnjaci iz PR oblasti treba da rade“

U okviru svoje, skoro tridesetogodišnje karijere, Marija je kroz rad sa mnogim naučnicima imala priliku da među prvima u ovoj zemlji promoviše najekskluzivnije projekte ili da bude u kontaktu sa renomiranim naučnicima širom sveta.

Pored ostalih klijenata koje imate, veliki je broj onih koji su iz naučne zajednice, što je retkost u Vašoj profesiji. Zašto ste se opredelili za takve saradnje?

Iskreno verujem u prave vrednosti. Živimo u vremenu kada su neki ljudi, koji možda i ne zaslužuju toliku pažnju, dobili značajan prostor u medijima. Njihov uticaj na decu je postao zabrinjavajući.

Kada sam ušla u kampanje promovisanja nauke, najveći motiv su mi bili sestričine i sestrić. Želim da im uzor bude mlada naučnica ili naučnik, a ne neka rijaliti zvezda. Upravo zato često i volontiram na projektima koji promovišu nauku i naučna dostignuća, a posebno mi je važno da podržim rad mladih naučnika.

Kakav je odnos medija prema nauci i naučnicima?

Pre desetak godina, kada bih nekom uredniku predložila da uradi intervju sa mladim naučnikom, odbili bi me bez da trepnu, jer njima ta nova lica nisu bila interesantna, kao ni njihove naučne priče, što mi je bilo čudno. Fokus im je bio na poznatim ličnostima iz ostalih sfera javnog života.

Vodili smo dijaloge na temu „kako postati prepoznatljiv i zanimljiv javnosti ako u tome neko iz medija ne pomogne“. Shvatila sam da je moj prvi zadatak da urednicima približim činjenicu da je apsolutno sve što nas okružuje rezultat nečijeg naučnog rada, što je samo po sebi zanimljivo, ali i da su neretko ti uspešni naučnici među nama. Mene zadivljuje saznanje da svakodnevno koristimo stvari koje je neki naučnik osmislio, kako bi nama olakšali i poboljšali život.

Nakon gotovo decenije rada promovisanja nauke, neretko se dešava da me urednici zovu i traže kvalitetnu priču sa nučnicima. Posebno sam ponosna na činjenicu da je nedavno u dogovoru sa uredništvom urađena odlična serija intervjua sa naučnicama, ali i da su prvi put u Srbiji naslovnu stranu tog magazina (Ilustrovana politika) krasila lica upravo ovih mladih naučnica. Tiraž tog broja je bukvalno bio rasprodat u rekordnom roku.

Kroz svoj posao sam shvatila da smo upoznavanjem šire grupe ljudi sa naučnicima razbili mit da je nauka nedostižna, a da su naučnici nedodirljivi ljudi zaštićeni svojim svetom nauke. Tom mitu je mnogo doprinela ranija zatvorenost medija, ali i nespremnost starije generacije naučnika da sa njima adekvatno sarađuju. Verujem da smo to uspeli da promenimo.

Kako izgleda rad sa naučnicima, iz Vašeg ugla? Zašto je važno zastupati ih u javnosti? Nekada i oni umeju imati otpor prema medijima ili biti zatvoreni...

Rad sa naučnicima je za mene prvenstveno bio izazov. Mislila sam da sam nedorasla njihovim temama. Ispostavilo se da su te saradnje divne i od naučnika sam mnogo naučila. Nučnici su za mene izuzetne osobe, jer su neretko u veoma mladim životnim godinama postigli mnogo. Zahvalna sam jer sam posredno uplovila i u njihova naučnih dostignuća, koja su fascinantna. Fenomenalno je kada shvatiš da piješ sok iz tetrapaka za koji je organsku komponentu u sastavu zaštitne folije osmislila i implementirala naučnica sa kojom si upravo razgovarala.

Posebno bih pohvalila mlade naučnike koji razumeju važnost medija i rado sarađuju u promociji nauke i naučnih dostignuća, kako u stručnim formatima, tako i u medijima čiji je sadržaj namenjen široj populaciji. Sa druge strane, statistike pokazuju da je čitanost tekstova koji se odnose na naučna dostignuća veoma visoka. Volim taj trenutak kada me urednik pozove i saopšti da je tekst ili snimak gostovanja naučnika najčitaniji/najgledaiji.

Kako radim i sa drugim velikim domaćim i međunarodnim kompanijama, institucijama i poznatim ličnostima, znam da je ovo veoma značajan podatak i ozbiljan pomak koji smo postigli.

Kroz svoj rad ste stalno okruženi domaćom i svetskom naučnom zajednicom, svedočite mnogim dostignućima, planovima i ostalim informacijama kojima nema uvek i svako pristup. Prosto se nameće pitanje: po Vašem mišljenju, kakvo je stanje nauke u Srbiji?

Položaj naučnika i nauke u Srbiji je mnogo bolji – što zaključujem isključivo iz direktnih razgovora sa naučnicima. Mnogo više sredstava se ulaže u nauku. Osnivanjem Fonda za nauku Republike Srbije ozbiljno je „podignuta lestvica“, a njihov odličan rad je doprineo afirmaciji mladih naučnika. Najvažnije, olakšana je realizacija naučnih projekata, što dodatno povezuje naučnike sa našom zemljom i doprinosi razvoju njihove karijere.

Koliki je značaj PR menadžera u naučnoj zajednici?

Proteklo vreme i rad na promociji nauke su potvrdili da je veliki. Mladi naučnici postižu fenomenalne razultate, ali u trenutku kada ih predstavimo javnosti, dobijaju pažnju i u okviru poslovnih krugova, a neretko i priznanje svojih starijih kolega. Drugačije ih percipiraju i potencijalni saradnici ovde i u inostranstvu. Upravo zato je promovisanje naučnika i njihovog rada višestruki benefit za sve. Pozdravljam činjenicu da je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović pokrenula inicijativu, a sa svojim timom aktivno radi na promociji naučnika i naučnih dostignuća.

Naučni, kao i svaki drugi rad, bolje se prepoznaje i više ceni ukoliko je vidljiv. Još uvek nismo došli do pronalaska leka protiv raka, što bi bila mega priča za sve medije na svetu, ali zaista verujem da ta „mala“ otkrića i naučni uspesi mogu dosta da doprinesu našem društvu, u najpozitivnijem smislu.

Moja želja je da se dodatno profilišem i još više usmerim svoj rad ka nauci. Stekla sam utisak da se većina institucija, mediji, ali ni marketinške agencije, ne bave dovoljno naučnim radom – to možda nije profitabilan posao, ali je najvažniji koji mediji i stručnjaci iz PR oblasti treba da rade.