Zelena tranzicija: koliko je srpska privreda cirkularna?

Pored ostalih faktora, veoma je važno da država stvori uslove za prelazak sa linearnog na cirkularni model poslovanja.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, ističe da je vrlo važno da shvatimo da ukoliko ostanemo zarobljeni u linearnoj ekonomiji, nemamo šansu da budemo konkurentni.

 „Ako Srbija troši dva i po ili tri puta više energije po jedinici proizvoda, onda shvatate da nemate šansu u budućnosti. Ako trošite 100 odsto prirodne resurse, vaš proizvod nije kurentan; ako ne koristite obnovljive izvore energije, vaš proizvod ne može da uđe u hipermarkete; ako nemate upravljanje otpadom od hrane, onda morate da se redizajnirate u delu cirkularne ekonomije i da budete ’frendli’ prema klimatskim promenama i izazovima svetske ekonomije“, kaže Mitrović, i dodaje da je sva matematika u tome kako vas neki potrošač koji će koristiti vaš proizvod vidi u tom trenutku.   

Cirkularna ekonomija ogleda se u savremenijoj, modernijoj i efikasnijoj proizvodnji. Na tome naročito insistira evropsko tržište, na koje izvozi i srpska privreda i koje je potpuno orijentisano ka zelenim proizvodima, proizvedenim na način koji najmanje šteti životnoj sredini. To su glavni postulati cirkularne ekonomije. Zato je ona, u ovom trenutku, veoma zahtevna, posebno za sektor MSP-a, pa mnogi postavljaju pitanje  – da li se isplati biti zelen u poslovanju u Srbiji, kada, kako kažu, imate javne nabavke koje ne prepoznaju to što se zove održiv proizvod. 

„U tom trenutku vi shvatate da je poslovanje po modelima CE (cirkularne ekonomije) vrlo zahtevno za finansije vaše kompanije. Ali onda vidite da je benefit koji dolazi na tržištu od kupaca vrlo zahvalan i da vi jedino tako možete da opstanete. Mi ćemo svakako morati da uvodimo u poslovanje i zeleno računovodstvo i održivo poslovanje i uticaj na lokalnu zajednicu – kao važne faktore proizvodnje. Mislim da u ovom trenutku to nije preuranjen proces. Naprotiv, treba biti dovoljno hrabar da vidite šta će se dešavati u budućnosti, da vidite koje su to navigacije svetske ekonomije i da idete u tom smeru”, navodi Siniša Mitrović.

Sandra Dokić, pomoćnik ministra u Ministarstvu zaštite životne sredine, kaže da je cirkularna ekonomija kao model kod nas na samom začetku i da predstavlja jednu neophodnu multisektorsku saradnju, zbog čega je Ministarstvo zaštite životne sredine razvilo Program razvoja CE za naredne tri godine sa akcionim planom. „Tu je zaista bila neophodna saradnja svih ministarstava i institucija i tačno su sagledani oni sektori, odnosno resori, gde razvoj cirkularne ekonomije ima najveći potencijal. On se može videti u upravljanju otpadom, vodama, hemikalijama. Tu je oblast koja se odnosi na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost i uopšte veliki značaj i učešće privrede, koja u celoj toj tranziciji mora da ima izuzetno aktivnu ulogu”.

Vrlo je važno da je cirkularna ekonomija prepoznata kao jedno od sredstava za modernizaciju industrije u Strategiji industrijskog razvoja Srbije. Sama industrijska proizvodnja je veoma vezana za cirkularnu ekonomiju, tj. može da se unapredi i postane održiva tako što će otpad iz jedne industrije postati sirovina i resurs za neku drugu. Tako dolazi i do značajnih ekonomskih ušteda, jer industrija koja generiše otpad zapravo manje troši za njegovo zbrinjavanje, dok neka druga industrija koja će taj otpad koristiti u svojoj proizvodnji štedi jer ne mora da nabavlja fosilna goriva ili da troši struju sa mreže, proizvedenu iz fosilnih goriva.