Prva velika naučnica u istoriji – Hipatija, lepotica i harizmatični predavač

Hipatija je prva velika naučnica koja je ostavila traga u istoriji. Smatra se i da je bila poslednji veliki erudita koji je radio u Aleksandrijskoj biblioteci.

Rođena je u Aleksandriji oko 370. godine pre nove ere (po drugim izvorima 355. g. p. n. e. ). Bila je ćerka poznatog filozofa i matematičara Teona. U to vreme smatralo se da deca intelektualaca moraju da se obrazuju bez obzira na to kog su pola. Brakovi su često bili ugovarani, mlade devojke su se udavale za mnogo starije muškarce. Zahvaljujući obrazovanju, mogle su da podučavaju svoju decu ukoliko im suprug umre. Na taj način znanje se prenosilo u okviru jedne porodice.

Žene iz siromašnijih porodica učile su samo da čitaju i pišu, ali Hipatija je bila kći čuvenog naučnika i dobila je veoma široko filozofsko i matematičko obrazovanje. U to vreme devojke iz više klase obrazovale su se od rođenja. Do sedme godine za obrazovanje su bile zadužene dadilje, koje su ih učile kako se pravilno govori. Devojčice su učile napamet poučne priče i analizirale ih. Od sedme godine učile su jezike i pravila ponašanja elite. U ranoj adolescenciji izučavale su gramatiku i veštine elokventnog izražavanja.

Izučavajući gramatiku, Hipatija je razumevala i učila klasični grčki, a u delima koja je čitala pojavljivali su se junaci – istorijske ličnosti visokog morala. Ona je pisala o njima i tako postajala dobar analitičar i kritičar. Retorika je bila uglavnom rezervisana za dečake, jer bi devojčice do tinejdžerskog doba obično odustajale od daljeg obrazovanja, ali ne i Hipatija. Dalji put obrazovanja bio je za nju isti kao i za dečake – proučavanje astronomije, geometrije, aritmetike i dela Aristotela i Platona. Učenje je bilo intenzivno. U to vreme nije bilo formalnih diploma, ali postoje zapisi da je Hipatiji u Atini pripao lovorov venac koji su dobijali samo najbolji učenici. Kada se vratila u Aleksandriju, uvek je u javnosti nosila taj venac, uz belu odoru.

Smatra se da je napisala značajne komentare o Diofantovoj Aritmetici i Apolonijevim presecima kupe, koji se i danas proučavaju. Bila je lepotica i harizmatičan predavač i njena predavanja u svečanoj sali Akademije bila su uvek veoma posećena. Slušaoci su dolazili iz Rima, Atine i drugih velikih gradova.

Njeni neprijatelji, koji su bili i neprijatelji njenog dobrog prijatelja Oresta, počeli su iz zavisti da šire glasine da je veštica i da baca crnu magiju na stanovnike grada. Jednog dana 415. godine rulja je nasrnula na nju, pretukla je i uvela u hram, tu su je delićima kamenja i cigala masakrirali, a zatim i razbacali delove njenog tela i spalili ostatke. Nedugo nakon ovog događaja uništena je Aleksandrijska biblioteka. Mnoga važna dela tog vremena zauvek su nestala. Ubistvom Hipatije i uništenjem Aleksandrijske biblioteke stavljena je tačka na veoma napredni civilizacijski period.

понедељак, 17. јун 2024.
23° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије