Kakav je postupak kada se prilikom izgradnje naiđe na arheološko nalazište

Arheološko istraživanje na Vodenoj kapiji na Kalemegdanu, koje realizuje Republički zavod za zaštitu spomenika u saradnji sa Arheološkim institutom i Zelenilom Beograd, ušlo je u drugu fazu radova.

Uklonjen je nasip visok četiri metra i sada se prešlo na unutrašnjost zdanja, koje je sagrađeno u 18. veku. Često se događa da se u toku građevinskih radova naiđe na arheološko nalazište. Tada je obaveza investitora da prekine radove i da o tome obavesti republički ili gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji će propisati mere tehničke zaštite, kako se nalaz ne bi oštetio ili uništio.

U ovom slučaju radovi nisu obustavljeni jer se znalo da će se tokom izgradnje Linijskog parka naići na ovaj lokalitet.

„Nakon arheoloških istraživanja uslediće konzervatorsko-restauratorski radovi, u okviru kojih će se rešiti prezentacija otkrivenih bedema i kapije u okviru sadržaja linijskog parka“, objašnjava Katarina Mitić iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

Ovo kulturno nasleđe nije otkriveno slučajno. Nije se znalo kako izgleda, ali su postojali podaci o njegovom postojanju, pa je redosled obavljanja poslova mogao da bude malo drugačiji.

„Prvo se istraži, pa se valorizuje, sagleda se kako izgleda, i tek onda se prelazi na izradu planskih dokumenata, odnosno projektnih planova za izgradnju nečega“, navodi Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva.

Slučajno otrkrivena arheološka nalazišta

Zakon je jasan kada su u pitanju arheološka nalazišta koja se slučajno otkriju tokom radova. Gradnja se odmah mora obustaviti, jer bi svaki dalji rad predstavljao ne samo kršenje građevinske dozvole, već i krivičnog zakonika.

„Tada bi republički, odnosno gradski Zavod trebalo da obustave radove, ali bi to isto trebalo da se prijavi i policiji. Ako izvođač nastavi da uništava nasleđe, onda to izlazi iz nadležnosti Zavoda i odlazi pod ingerencije policije i tužilaštva i sudstva“, napominje arheolog.

Prilikom svake gradnje trebalo bi prethodno obaviti arheološka istraživanja, pa na osnovu toga odlučivati šta će se dalje raditi. U praksi – mnogo je prekršaja, a malo zaposlenih arheologa pa često jedan mora da kontroliše 10 gradilišta.

„U Beogradu, u poslednjih 11 godina, Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture imao je samo dve dozvole za zaštitu arheoloških istraživanja. Da li je moguće da se u Beogradu nije naišlo ni na jedan, prilikom raznih radova, ni na jedan arheološki lokalitet, da u deset godina imate samo dve dozvole?“, ističe Adam Crnobrnja i dodaje da je nemoguće da se nije naišlo na još neko arheološko blago, što znači da je potrebna bolja kontrola i nad radom nadležnih institucija.

Srbija ima samo 23 zaposlena arheologa u zavodima. Zato bi trebalo da urbanisti, na osnovu dobijenih podataka o postojanju nekog arheoloskog lokaliteta, prilikom izrade planskih dokumenata obaveste investitora koji će se za sva dalja pitanja obraćati zavodima za zaštitu spomenika kulture.