Читај ми!

Razmere arheološkog kriminala na teritoriji Srbije su zastrašujuće

Nije tajna da je Srbija zbog svog arheološkog blaga odavno vrlo atraktivna destinacija za kriminalne grupe koje nelegalno iskopavaju i trguju opljačkanim starinama. Arheolozi na svetskim aukcijama mogu da prepoznaju jedinstvene predmete opljačkane iz Srbije, ali njihovo poreklo je formalno zamaskirano lažnim biografijama stečenim preprodajama na malim aukcijama.

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za trafiking kulturne baštine dr Semjuel Endru Hardi, pravnik i arheolog, godinama prati komunikacije arheološke mafije Jugoistočne Evrope, a rezultate je objavio u naučnom radu pod imenom Nije nezakonito ako te niko ne vidi.

Sve činjenice koje se navode u ovom radu arheolozima u Srbiji su odavno poznate, naglašava Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, ali se nada da će i policiji, tužilaštvu i sudovima biti od koristi jer je profesor Hardi razvio jedinstvenu metodologiju.

„To mu nije prvi rad na tu temu. Obrađivao je i Bliski istok i Anadoliju, a sada se koncentrisao na prostor bivše Jugoslavije. Krenuo je da jedinstvenom metodologijom istraži koliko je prisutna prodaja, najava prodaje organizovanih grupa u virtuelnom svetu kada je u pitanju traganje za blagom, kako se to popularno zove. Ono što ljudi najčešće prepoznaju je traganje metal detektorima. Međutim, i to je samo vrh ledenog brega. Hardi je dubinski istražio i grupe na Fejsbuku, Instagramu, čak se probio i u neke zatvorene forume“, napominje Crnobrnja.

Kako zaštititi arheološko nasleđe

Međutim, ova tema se ne tiče samo prodaje i preprodaje arheološkog blaga koje je neko ilegalno pronađeno detektorom za metal. Ono zbog čega je pre svega zabranjen ovakav vid traganja u gotovo svim zemljama, a i tamo gde je dozvoljen pod vrlo strogim uslovima, kao što je Velika Britanija, došlo se do zaključka da daje jako loše rezultate, jer je cilj da se sačuva arheološko nasleđe, a svako ko izvadi bilo koji komad, uništava širi kontekst i onemogućava arheološko tumačenje lokaliteta.

Zakon o kulturnim dobrima Republike Srbije ne zabranjuje eksplicitno upotrebu detektora, ali definiše ko sme da radi arheološka istraživanja i pod kojim uslovima. To su institucije zaštite – muzeji i zavodi; dva fakulteta koji imaju odeljenje za arheologiju – Filozofski fakultet u Beogradu i Novom Sadu; Arheološki institut i još nekoliko instituta.

„Da bismo vršili bilo kakva arheološka istraživanja, čak i bez iskopavanja, na primer, geofizičku prospekciju terena, i za to je potrebna dozvola, i to dozvola Ministarstva kulture i informisanja. Međutim, u praksi se pokazalo da ni policija u svim delovima Srbije nije upoznata sa tim ko može da vrši arheološka istraživanja. Inače, zakon to definiše kao krivično delo. Ako bilo kakva neovlašćena arheološka istraživanja vršite bilo gde, kazna je od šest meseci do tri godine zatvora, a ako se to radi na kulturnom dobru, onda je kazna od jedne do pet godina“, naglašava sagovornik Bojane Marković.

Nažalost, broj pokrenutih krivičnih postupaka je daleko manji nego što bi trebalo, a još manje je osuđujućih presuda, mada ih ima.

Crno tržište cveta na internetu

Arheološki artefakti se prodaju masovno preko raznih internet prodavnica, o čemu svedoči i broj zaplena koje vrši carina pri poštama, a čime se profesor Hardi bavio.

„U Srbiji, gde nije radio analizu, u lokalnim internet prodavnicama, kao što su Limundo, Kupindo ili Kupujem–prodajem, mogu da se nađu hiljade i hiljade predmeta. Samo kada se obavi mala sistematizacija, lako se uočava da se određeni ljudi time bave sistematski i dugi niz godina“, napominje arheolog.

Među predmetima koji se nude uglavnom se nalaze srednjovekovni bronzani prstenovi, militarije iz 19. i početka 20. veka, ali i jako vredni predmeta iz perioda Rima, Vizantije ili praistorije.

Organizovani kriminal

„Ne koriste se samo metal detektorima, dešava se i da prekopavaju čitave arheološke lokalitete tako da se na tržištu pojavljuju i glinene vinčanske figurine. Na taj način oni vam odnose vašu prošlost. Kradu vam od mogućnosti pravljenja nekog budućeg identiteta. A sa druge strane, odnose vam i ekonomsku dobit. Kada ovi predmeti stignu do aukcija to donosi dobit nekoj drugoj državi“, navodi Adam Crnobrnja.

Predmeti koje je istraživao profesor Hardi i ono što arheolozi mogu da otkriju na društvenim mrežama i različitim internet prodavnicama su predmeti niže vrednosti koje kupuju sitni kolekcionari i koji nisu bili interesantni da uđu u lanac prodaje van zemlje.

Jedini način da se stane na put ovakvom vidu trgovine je saradnja sa policijom. Vredniji predmeti dospevaju u posebne lance trgovine i tu prestaje ono što se zove zaštita kulturnog nasleđa i počinje ozbiljan policijski i tužilački istražni postupak kao za svaki drugi organizovani kriminal.

понедељак, 15. јул 2024.
30° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару