Miligram proteina skuplji od zlata

U Institutu za primenu nuklearne energije juče je uspešno testirana prva serija proteina za domaći test i preliminarni rezultati su odlični, rekla je za RTS dr Marija Gnjatović, rukovodilac razvoja u INEP-u. 

"Najvažnije je da protein radi, da jako dobro detektuje antitela,  tako da nastavljamo istraživanje", navela je Gnjatovićeva. 

Protein se, inače, dobija molekularnom biotehnologijom, postupkom koji je veoma složen i za koji je potrebno dosta znanja i iskustva.

"Radi se o tome da deo gena kodira željeni protein ili njegov deo i iskoristite bakterijsku ćeliju, ćeliju kvasca ili kulturu sisarskih ćelija da stimulišete da iz tog gena proizvedu protein. Kada ga proizvedu, onda ga standardnim tehnikama prečišćavanja izolujete i pripremite da se koristi u ovim testu", objasnila je dr Tanja Ćirković, profesorka na Hemijskom fakultetu.

Prema njenim rečima, procedura nije jednostavna, prvo gen treba odabrati i dobro pripremiti za šta je potrebno i znanje i vrhunska oprema. 

Uskoro testiranje i druge komponente  

Dr Marija Gnjatović kaže da test koji je napravljen u INEP-u zasniva se na dva proteina za razliku od većine uvoznih koji su na jednom i da je samim tim značajno povećana osetljivost testa.  

Profesorka Tanja Ćirković trenutno radi na proizvodnji druge komponente, koja će uskoro biti testirana i nju možemo očekivati možda u junu.

"Do sada smo proizveli jedan miligram proteina. Postoje različiti sistemi za proizvodnju, to su bakterijski, sisarsk, iz kulture ćelija. Bakterijski je najjeftiniji i najbrže je dao rezultat. Sa prvim proteinom želeli smo da vidimo da li je tako proizveden protein dovoljno dobar, očigledno jeste i sada to možemo da podignemo na jednu veću skalu", rekla je dr Ćirković.

U proizvodnji drugog proteina, kaže dr Ćirković, koristiće treći sistem koji je najsporiji i zato će rezultati malo kasniti.   

Profesorka Ćirković je ukazala na to da je protein veoma skup i da je njegova je cena skoro 10 puta veća od proizvodne.

Protein će biti jedan od glavnih sastojaka za domaći test, koji omogućava detekciju prisustva antitela u krvi osobe, odnosno pomaže lekarima da utvrde da li je organizam trenutno izložen ili je nekad bio izložen specifičnom infektivnom agensu, u ovom slučaju novom koronavirusu. 

"Mi smo test za sada bazirali na uvoznim proteinima, dok se ne obezbede dovoljne količine domaćeg proteina, tako da sada imamo kapaciteta da pokrijemo i epidemiološku studiju, domaće tržište, čak i za izvoz", rekla je Gnjatovićeva.

Ogroman i neotkriven potencijal nauke 

Na projektu radi nekoliko istraživačkih timova – 20 i više istraživača, tri redovna profesora, desetak doktora nauka, petnaestak mlađih saradnika doktoranata biohemičara. 

Marija Gnjatović ističe da nauka u Srbiji ima ogroman i neotkriven potencijal i da je dovoljno da se ljudi motivišu da primene svoje znanje.

Inače, Institut za primenu nuklearne energije je naučni institut, u sastavu Univerziteta u Beogradu i ima više od 40 godina iskustva u proizvodnji imunodijagnostičkih sredstava različitog formata.

Do sada je proizveo oko 300 proizvoda i komponenata namenjenih za imunološka, endokrinološka i onkološka ispitivanja. INEP je svojim testovima nekad snabdevao Jugoslaviju, a danas laboratorije u Srbiji.