Na našu sreću, Sunce je izgleda prilično „dosadna“ zvezda

Čini se da je Sunce manje aktivno od njemu sličnih zvezda u pogledu razlika u jačini svetlosti. Naučnici tvrde da je Sunce „dosadna“ zvezda, što za nas zemljane možda i nije tako loše.

Istraživači su u četvrtak izneli podatke o 369 zvezda sličnih Suncu. Dati su uporedni podaci u pogledu temperature površine, veličine i perioda rotacije. Pokazalo se da one, u proseku, imaju do pet puta češće promene u jačini svetlosti nego Sunce.

„Ova promenljivost je uzrokovana tamnim mrljama na površini zvezde koje se vide prilikom rotacije“, objašnjava astronom Timo Rajnhold iz nemačkog Instituta „Maks Plank“ koji se bavi istraživanjem sunčevog sistema, i rukovodilac je studije objavljene u časopisu Sajens.

„Osnovna mera solarne aktivnosti je broj pega na površini“, naglašava Rajnhold.

Sunce je u suštini užarena lopta od vodonika i helijuma. Spada u grupu zvezda prosečne veličine koje su nastale pre više od četiri i po milijarde godina i nalazi se, otprilike, na polovini svog životnog veka. Prečnik Sunca je oko 1,4 miliona kilometara, a temperatura na površini iznosi oko 5.500 stepeni Celzijusa.

„Smatra se da su temperatura i period rotacije glavni činioci koji određuju dinamiku unutar neke zvezde, ali i broj i veličina pega uzrokuju promenu u jačin svetlosti. Otkriće takvih zvezda sa vrlo sličnim parametrima kao što je naše Sunce, ali koje imaju pet puta veći stepen promeljivosti je bio iznenađujući za naučnike“, navodi Rajnhold.

Povišena magnetna aktivnost povezana sa sunčevim pegama može dovesti do solarnih eksplozija – prilikom kojih dolazi do masovnog izbacivanja plazme u atmosferu Sunca, ali i do jakih elektromagnetnih strujanja koja utiču na Zelju, na primer, ometa rad satelita i komunikacija, ali ugrožava i astronaute u svemiru.

Solarna monotonija može biti dobra vest

„Mnogo aktivnija zvezda bi mogla značajno uticati na Zemlju u pogledu geoloških faza razvoja. Previše aktivna zvezda bi sigurno značajno promenila uslove života na našoj planeti, tako da život sa prilično dosadnom zvezdom i nije najgora opcija“, kaže Rajnhold.

Istraživači su uporedili podatke o sličnim zvezdama sa arhivskim beleškama o sunčevnoj aktivnosti. Uključeni su podaci posmatranja sunčevih pega stari 400 godina, ali i podaci stari oko 9.000 godina dobijeni na osnovu analize hemijskih elemenata iz godova drveća i lednika koji su nastali kao posledica solarne aktivnosti. Čak i ovi zapisi pokazuju a Sunce nije bilo mnogo aktivnije nego što je danas.

Kako tvrdi profesor Rajnhold, ovi podaci ipak ne isključuju mogućnost da se Sunce, prosto, nalazi u mirnijoj fazi i da u budućnosti neće doći do značajnijih promena njegove aktivnosti.