Zelenom ekonomijom zaštititi Zemlju

Ako polarne kape nastave da se tope, šume da se uništavaju a emisije gasova staklene bašte da svake godine obaraju rekorde, Zemlja će „preći tačku pucanja".

Naučnici su upozorili da bi do promena moglo doći u „samo nekoliko decenija".

Prema njihovim rečima, prelazak praga bi značio „temperature za četiri do pet stepeni više nego u predindustrijskom periodu i nivo mora za 10 do 60 metara viši nego danas".
„Zemlju-pećnicu najverovatnije je nemoguće kontrolisati i opasna je za mnoge", navodi se u zaključku danskih, australijskih i nemačkih naučnika o efektima klimatskih promena u Nemačkoj.

Reke će se izlivati, uragani će pustošiti obale a koralni grebeni će nestati i sve to pre kraja ovog veka.

Globalna prosečna temperatura prevazilazi one iz bilo kog međuglacijalnog perioda, ciklusa koji razdvaja dva ledena doba, tokom više od 1,2 miliona godina.
Samo otapanje polarnih kapa izazvalo bi značajno povećanje nivoa okeana, što bi ugrozilo priobalna područja u kojima živi stotine miliona ljudi.

„Brojna mesta na Zemlji će postati nenastanjiva ako 'Zemlja-pećnica' postane stvarnost", upozorio je švedski naučnik Johan Rokstrem.
Temperatura sada raste za 0,17 stepeni svake decenije. U izveštaju naučnika navodi se da bi otopljenje od dva stepena moglo izazvati domino efekat i aktivirati druge simptome 'prelaska praga'.
Brine i činjenica da je sve više šumskih požara kako se planeta greje.
Naučnici su ispitali i davna vremena, poput ere pliocena pre pet miliona godina, kada je nivo ugljen-dioksida (CO2) u vazduhu bio isti kao i danas, 400 čestica u milion.

Tokom krede, u doba dinosaurusa, pre sto miliona godina, količina ugljen-dioksida je iznosila 1.000 čestica u milion, najvećim delom zbog vulkanske aktivnosti.

Put prema zelenoj ekonomiji

Prema zaključcima naučnika, prelaz na zelenu ekonomiju je nužan i hitan. Neophodno je odmah promeniti način života da bi se zaštitila Zemlja, što pre svega podrazumeva zamenu fosilnih goriva izvorima energije koji ne emituju ugljen-dioksid.

Preporučuje se bolje upravljanje zemljištem uz naprednije poljoprivredne prakse; neophodno  je saditi drveće, ali i sprečavati krčenje i uništavanje šuma; važno je zaštititi zemljište i obale i razvijati tehnike za zadržavanje CO2.

Međutim, čak i kad bi prestala emisija gasova staklene bašte, trenutna tendencija otopljavanja mogla bi da pokrene druge sistemske procese u Zemlji, takozvane retroakcije, i tako dodatno podigne temperaturu. Među tim procesima su topljenje permafrosta, deforestacija, nedostatak snežnog pokrivača na severnoj hemisferi i nestanak polarnih kapa.