Uragani i klimatske promene

Prirodni mehanizmi koji dovode do jakih ciklona mogu se tumačiti na više načina, tako da je teško tačno predvideti šta će se dogoditi na planeti koja se zagreva.

Neki prognostički modeli, nastali pomoću proračuna superračunara koji simuliraju fizičke sisteme na Zemlji kako bi predvideli meteorološke promene, otkrili su da će u budućnosti biti manje uragana i tajfuna, ali da će oni biti mnogo snažnijeg intenziteta. Zatim su neka istraživanja pokazala da se učestalost snažnih oluja neće menjati. Postoje i istraživanja koja su pokazala da će se tropski cikloni javljati češće i u snažnijoj formi.

U zemljama koje se nalaze na destruktivnom putu uragana pitaju se, u toj neizvesnosti, kako se najbolje pripremiti za budućnost ‒ da li bi države trebalo da investiraju milijarde u infrastrukturu kako bi stanovništvo bilo bezbedno, da li će više štete biti od poplava ili od jakog vetra, da li su veliki gradovi ugroženiji od drugih naseljenih mesta...

Uragan „Irmaˮ je najsnažnija oluja na Atlantskom okeanu zabeležena u istoriji, ali i uragan „Marija" je takođe ocenjen najjačom kategorijom (pet).

Meteorološka predviđanja za ovu sezonu pokazala su u najboljem svetlu preciznost nauke i vremenske prognoze. Svake godine Američka nacionalna agencija za okeane i atmosferu (NOAA) objavi prognozu uragana za sezonu ciklona koja počinje 1. juna, a završava se 30. novembra za područje severnog Atlantika, Kariba i Meksičkog zaliva. Agencija je u avgustu dopunila prognozu, napomenuvši da će biti 14‒19 oluja kojima su po međunarodnim pravilima nadenuta imena, a da će pet do devet njih postati uragani.

Ali šta je neobično u ovogodišnjoj kombinaciji frekvencije i intenziteta? Ne čudi pojava šest oluja za mesec dana, već to da su četiri od njih ocenjene kategorijama četiri i pet. Takođe je veoma neobično da tri jaka uragana u tri nedelje prođu istu oblast ‒ severozapadne Karibe.

Svaki ciklon počinje svoj životni vek kao slabo organizovan tropski poremećaj. Ako su uslovi povoljni, poremećaj se pojačava i dolazi u stanje tropske depresije i tropske oluje. Do danas je bilo sedam ciklona, od toga su četiri označena kategorijom tri i više.

Zbog razornih efekata jakog vetra i ogromnih vodenih talasa, mnogi tropski cikloni su ušli u istoriju. Prvi pismeni izveštaj o njima potiče od Kristifora Kolumba. Poznati moreplovac je opisao nevreme na koje je naišao 12. februara 1493, blizu Azorskih ostrva na povratku iz Amerike.

Možda je najveća katastrofa koju je izazvao neki tropski ciklon bila ona od 7. oktobra 1737, na ušću reke Huli u Bengalski zaliv. Strašan ciklon je razorio oko 20 000 zanatskih radnji svih vrsta, a vodeni talas je narastao do 13 metara. Zabeleženo je da je tom prilikom nestalo 300 000 ljudi. Na istom mestu dogodila se još jedna katastrofa 1864. godine, kada je stradalo 50 000 ljudi. Prema raspoloživim podacima, najveći poplavni talas napravljen tropskim ciklonom dogodio se 30. juna 1905. na ostrvu u Maršalskom arhipelagu, gde je talas dostigao visinu od 15 metara.

Od 1981. do 2010. godine u proseku je bilo šest uragana po sezoni. Koje pojave su ove godine mogle izazvati tako jake ciklone? Čini se da su u pozadini priče ipak klimatske promene.

U predelima Atlantika gde su se formirali uragani, ova sezona je bila veoma topla, sa temperaturama od 0,5 do jednog Celzijusovog stepena iznad proseka, što je proizvelo od tri do pet procenata više vlažnosti u atmosferi. Jači i intenzivniji monsuni u zapadnoj Africi, ali i klimatski ciklus nazvan Atlantska multidekadna oscilacija (AMO), takođe su doprineli jačanju energije neophodne za masivne, tropske ciklone, koji se obično formiraju nad velikim prostranstvima relativno vruće vode. Oni izvode svoju energiju iz isparavanja vode sa površine okeana, od koje se zatim kondenzacijom formiraju oblaci i kiša, kad se vlažni vazduh podigne i ohladi do zasićenja.

Dodatno, naučnici smatraju da je zbog mirovanja El Ninja bilo manje vetrova koji bi mogli da „razbiju" te oluje. El Ninjo je globalni atmosfersko-okeanski fenomen; ponavlja se u određenim periodima (od dve do sedam godina), pa njegovi efekti mogu da se predvide. Sredinom 2015. godine, Svetska meteorološka organizacija je proglasila da je El Ninjo u zamahu i da je će biti jači od 1997/1998. Početkom prošle godine izvestili su o buđenju El Ninja. Izveštaj je baziran na promenama temperature na površini vode i atmosferskog pritiska u ekvatorijalnom pojasu Pacifika.

Današnji globalni modeli računaju stanje atmosfere nad celom Zemljom. Uprkos konstantnom povećanju snage računara, i dalje je potrebno proračunati ogromnu količinu podataka. Zbog toga takvi modeli imaju znatna ograničenja i ne mogu da računaju detalje stanja u atmosferi, već se zadržavaju na gruboj simulaciji. Tehnički rečeno, imaju malu rezoluciju. U projektu „Primavera", koji je finansiran sredstvima EU, naučnici pokušavaju da razviju novu generaciju klimatskih modela koji će kontinuirano ispitivati kako će okeani i atmosfera reagovati u narednih trideset godina. Projekat će kombinovati rezultate sedam različitih modela u potrazi za odgovorima na mnoga pitanja, među kojima je, čini se, najteže: da li klimatske promene utiču na pojavu snažnih uragana.