Kosidbom do čiste vode

Na Savskom jezeru se često održavaju sportske aktivnosti, ovog vikenda: Prvenstvo Srbije u veslanju i nacionalno takmičenje u vejkbordingu (skijanju pomoću žičare). Savsko jezero je strateški značajno za Beograd, jer je i rezervoar pijaće vode. Analize kvaliteta vode se redovno vrše.

Dr Aleksandar Hegediš iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja kaže da je biljni i životinjski svet Savskog jezera karakterističan za nizijske stajaće vode.

Pored dvadesetak vrsta riba, među kojima su šaran, štuka i smuđ, jezero je bogato različitim vrstama bilja.

Bujni biljni svet i redovna kosidba biljne mase relevantni su za održavanje kvaliteta vode.

„Hranljive materije koje dođu u jezero direktno idu u biljke, ugrađuju se u biljnu masu. Ta biljna masa se izvlači iz jezera mehanički ‒ kosidbom i specijalnim vozilom, i praktično se tako izbacuju materije koje mogu da pokvare kvalitet vode. Da nema te trave, jezero 48 sati ne bi izdržalo pritisak od 100 000 kupača", objašnjava dr Hegediš.

Na čistoću vode utiče i količina ribe u jezeru.

„Ribe poput amura i tolstolobika tek delimično vare hranu, nesvarenu hranu izbacuju u vodu i to je zapravo supstrat za bakterije. To je, na primer, slučaj sa jezerima koja su poznata po ʼcvetanjuʼ, tj. po bujanju zelene mase, što dovodi do zabrana kupanja i ostalih problema sa kvalitetom vode, a toga ovde nema", kaže dr Hegediš.

Riblji svet Savskog jezera nije prebogat, on je baš onakav kakav treba da bude, jer ako bi bilo previše ribe ‒ to bi moglo da naruši kvalitet vode.

Prema rečima našeg sagovornika, Ada bi trebalo da ima oko 200 kg ribe po hektaru, što se smatra optimalnim odnosom za zadovoljavajući kvalitet vode.