Kao riba u vodi

Potopljene ostatke izuzetno dobro očuvanog rimskog broda s početka 2. veka pre nove ere, na kome se nalazila neverovatna količina raznovrsnog materijala, istraživala je, još u staroj Jugoslaviji, ekipa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Zagreba. Na ostrvu Mljetu, na hrvatskom primorju, nalazila se i Gordana Karović koja je tada započinjala svoja ronilačko-arheološka iskustva.

„Kada ronite sve je uzbudljivo ‒ uzbudljive su dubine, priroda i boje. Jedino tokom noćnih ronjenja sa baterijskim lampama vidite prave prirodne boje, jer se vrlo brzo gube. Crvene boje nema već na dva-tri metra dubine.ˮ

Izazov dubine

Za Gordanu Karović dubina je uvek bila zanimljiva i uvek je izazov:
„U Jadranu sam ronila do 82 m dubine. Nekada smo tako ronili, a danas mislim da nam neće ni verovati ako kažemo koliko smo duboko išli sa opremom na komprimovani vazduh... Na toj dubini moralo se kratko ostati, brzo vraćati nazad i na dekompresiji ostajati veoma dugo... Malo smo se i ljutili sami na sebe što smo išli tako duboko pa smo se onda više od sat vremena smrzavali na pet, šest metara dubine da bismo mogli da izronimo", priseća se Gordana.

More i reke

Kada je u pitanju podvodna arheologija, za Gordanu razlika između mora i reka ne postoji. Uvek je želela da se bavi podvodnom arheologijom u Srbiji, pa iako najviše arheologa radi u morima i okeanima ‒ njoj su upravo naše reke predstavljale izazov.
Posle Mljeta okrenula se reci.

„Još 1994. u Sremskoj Mitrovici, pridružila sam se kolegi Slobodanu Paniću i ekipi ronilaca iz Sremske Mitrovice na prospekciji dela Save gde se pretpostavljalo da se nalaze ostaci antičkog mosta", objašnjava Gordana.

Kao najvažniju činjenicu smatra podatak da se deset godina kasnije počelo sa podvodno-arheološkim istraživanjima ostataka Trajanovog mosta, najvećeg antičkog mosta ikada izgrađenog na svetu. Ta jedinstvena građevina nalazila se na Dunavu, između današnjeg sela Kostol, sa srpske strane Dunava i Turn Severina, sa rumunske strane.

Kako ističe naša sagovornica, Trajanov most je impozantno arhitektonsko i graditeljsko delo. Prethodnim arheološkim istraživanjima definisani su njegovi pristupni delovi sa obe strane reke, a preostali ostaci mogli su se istraživati samo u koritu reke.

Istraživanja započeta 2003. g. intenzivno su se odvijala dve godine, onoliko koliko je Dunav to dozvoljavao, objašnjava Gordana, ali se sa projektom stalo dosta brzo, uprkos zanimljivim rezultatima.

U potrazi za prošlim životima

Sa udruženjem koje je osnovala 2007. godine, Gordana Karović je radila i u beogradskom akvatorijumu, gde su prikupili zanimljive podatke o potopljenim brodovima koji su kroz istoriju ostajali u koritima reka.

Kao centar značajnih događanja u različitim istorijskim periodima, Beograd čuva veliki broj ostataka koji se nalaze u koritima Save i Dunava.

Značajne bitke za Beograd odigravale su se u 15. i prvim decenijama 16. veka. Iz tog vremena, saznajemo, potiče i jedan top sa potonule turske šajke, izvađen iz reke ispod Beogradske tvrđave, kod kule Nebojša. Sačuvan je i monoksil, čamac izgrađen iz jednog hrastovog debla, s kraja 17. veka.

„Kada su u pitanju potopljeni istorijski brodovi, najveću pažnju javnosti pobuđuju ostaci nemačke flote potopljene kod Prahovaˮ, ističe Gordana.

Povlačeći u avgustu 1944. godine veliku flotu sa Crnog mora i donjeg Dunava, Nemci su išli uzvodno, pokušavajući da se probiju do teritorija koje su bile pod njihovom kontrolom. „Zaustavili su se kod Prahova i shvatajući da neće uspeti da se probiju kroz Đerdap, potopili su sva svoja plovila. Pre svega da bi zaprečili Dunav i naravno, da bi sprečili da flota dospe u ruke njihovih neprijatelja", objašnjava Karovićeva.

Deo tih brodova se i danas nalazi u koritu Dunava, na delu ispod Hidroelektrane Đerdap 2. Jedan broj plovila je izvađen već 1944. i 1945. godine za potrebe Crvene armije. Rumuni su do 1956. godine izvadili još nekoliko brodova, objašnjava Gordana i navodi da je tada došlo do eksplozije materijala kojim su plovila 1944. godine bila minirana; nekoliko ljudi je poginulo i radovi su prekinuti.

I danas taj sektor predstavlja veliki problem za plovidbu, ističe naša sagovornica: „Na njemu se, kada je nizak vodostaj, vide ostaci olupina. O tom istorijskom događaju snimljen je lep dokumentarni film Tajna dunavskog vilenjaka".

U ovom trenutku se ne zna kada i na koji način će te olupine biti izvađene. „Ne bi trebalo samo da se vade i seku. Taj posao mora da bude urađen po pravilima struke jer su u pitanju istorijski spomenici. Ali do toga još nismo došli", zaključuje Gordana.